ODGOVOR NA PITANJE

Pedagogija je potekla iz filozofije pa su jos anticki filozofi vodili filozofske rasprave o vaspitanju (Sokrat, Platon u delima Država i Zakon razrađuje sistem vaspitanja za jedno idealno društvo, Aristotel u delu Politika vaspitanje smatra sredstvom jačanja države itd).
Sokrat (469-399 p.n.e) grčki filozof. Istina nije nešto subjektivno, ne zavisi od čoveka, već je objektivna i može se saznati. Čovek treba ba spozna samog sebe. Poznat je sokratovski razgovor-od konkretne teme, prelazi se na opšte pojmove, pitanjima bi dovodio nepravilne odgovore do apsurda
Platon (427-348 p.n.e) u svom delu DRŽAVA ističe važnu ulogu vaspitanja u jačanju države.On vidi granice moći vaspitanja i nasleđa deleći ljude na plemenitu i neplemenitu prirodu
Kvintilijan (42-118 n.e.) zauzima se za javno školstvo, usvaja rimsko školstvo, ne postavlja granicu za početak školovnja. Elementarnu nastavu treba da izvode najbolji Prvi spominje metodiku .

U srednjem veku Komenski oštro kritikuje srednjovekovno vaspitanje i školu tražeći obaveznu školu kao i nastavu na maternjem jeziku. Izdaje delo „Velika didaktika“ i smatra se da je postavio temeljac za stvaranje pedagogije kao samostalne nauke. Razradio je novu organizaciju nastave „razredno-predmetni časovni sistem nastave“.
Jan Amos Komenski (1592-1670) Čeh-podelio sistem obrazovanja na 4 razdoblja materinska škola, osnovna škola, gimnazija, akademija. Osnivač je didaktike i principa očiglednosti, sistematičnosti, dostupnosti sadržaja i metoda uzrastu
Žan Žak Ruso je oštar kritičar društvene nejednakosti, despotizma, religijskih zabluda a zastupnik je slobode, demokratije i humanizma. Te ideje služe kao polazna osnova za rešavanje pedagoških pitanja. daje sliku idealnog vaspitanja. Pored intelektualnog i moralog, postoji i radno vaspitanje. Mora da radiš kao seljak, a da misliš kao filozof.
Pestolaci (1746-1827) Švajcarac-pokušao da poveže nastavu sa proizvodnim radom. Ne insistira na posebnim predmetima. Sve za druge ništa za sebe
Osnivačem pedagogije smatra se Johan Fridrih Herbart (1776-1841) (predstavnik nemačko pruske aristokratije). On je nastojao da pedagogiju izgradi kao samostalnu nauku i to kao normativnu teoriju zasnovanu na etici i psihologiju. Herbert ne ceni mnogo Rusoove ideje. Po njemu pedagogija treba da utvrdi cilj vaspitanja. Taj cilj je izgrađivanje moralnog karaktera zasnovanog na hrišćanskim tradicijama. Cilj se ostvaruje obuzdavanjem dečje prirode (zabranama, kaznama, autoritetom, ljubavlju), nastavom i disciplinovanjem.
Industrijskom društvu sa lančanom proizvodnjom odgovarao je ovakav tip pedagogije. Hvalili su ga i fašisti (autoritet vođe, disciplina, ljudi automati).
Ipak on je razradio mnoge probleme nastave i prvi je počeo da predaje pedagogiju na univerzitetu kao posebnu nauku.