STARTNA PORUKA

Po mnogim autorima adolescencija predstavlja prelazni period od od detinjstva ka relativnoj zrelosti.
Kod mnogih naroda koji žive daleko od civilizacije, polna zrelost znaci i da je osoba sposobna za samostalni život. Ukoliko je neki narod civilizovaniji, utoliko se osoba kasnije formira kao ličnost. Najpre dođe do polnog sazrevanja a kasnije do socijalne i emocionalne zrelosti, sposobnosti obavljanja određenog posla ili zanimanja kao i na životne stavove.
Adolescencija označava period između detinjstva i zrelosti, period tranzicije, u kome se mlade osobe nalaze na pragu značajnih promena, koje će ih polako uvesti u svet odraslih.
Stalno eksperimentisanje sa novim ulogama i polako napuštanje starih uloga neke su od osnovnih odlika ovog perioda, koji mnogi nazivaju dobom buntovništva, dobom suprotstavljanja svakom autoritetu ili dobom neopredeljenih i zbunjenih osoba.


Periodi adolescencije mogu biti: rani (period od 10. do 12. godine)-pre puberteta, srednji (period od 13. do 16. godine) – pubertet i pozna adolescencija (period od 17. do 20 - 25-26. godine)-mladalački period.
Neki predlažu da se kao kriterijumi početka i kraja adolescencije uzmu biološka i sociološka odrednica, odnosno promene u samom razvoju organizma (sekundarne polne odlike, početak menstrualnog ciklusa kod devojčica i sl.) i socijalna zrelost pojedinca (zasnivanje radnog odnosa, pronalaženje partnera, zasnivanje porodice i sl.). Sociološka odrednica se najčešće uzima kao kriterijum završetka adolescencije.

Prelaz između detinjstva ka pubertetu (rana adolescencija, pretpubertet) karakteriše se brzim telesnim razvojem, 8-10 cm godišnje. U dužini rastu naročito noge i ruke, dok grudni koš je još uvek uzan. Trup se produžuje ali se ne proširuje. Kasni razvoj srca, pluća, trbušnih organa što dovodi do brzog i povećanog umora. Pokreti nogu i ruku su nespretni, nedovoljno međusobno usklađeni. Ružno pisanje, kreštav i glasan govor su posledica ubrzanog rasta i rada raznih žlezdi. Po veličini skoro su dostigli odrasle ali to nije slučaj i sa sposobnostima, spretnosti i zrelosti odraslih.
Brz telesni razvoj u pubertetu već popušta.
Karakterističan je i razvoj polnih organa kao i dostizanje polne zrelosti. Kao kriterijum polne zrelosti kod devojčica uzimamo prvu menstruaciju. Kod dečaka je teže odrediti polnu zrelost. Kao kriterijum za dečake uzimaju se sekundarni polni znaci (nemoguće preko anketa za dečake).
Granica polne zrelosti u prošlom i ovom veku je pomerena nadole (ranije menstruacije), što je u vezi sa načinom života i ishranom.
Mada devojčice i dečaci dostignu punu polnu zrelost, oni još uvek nisu razvijeni i zreli da bi im se mogao preporučiti polni život ili život u braku. Takav život traži poštovanje partnera suprotnog pola, odgovornost u polnim odnosima, i ličnu zrelost.

Adolescent se prilagođavanja novim potrebama i novom telesnom izgledu. Zbog toga je u početku adolescentnog perioda osoba veoma osetljiva na sve promene koje se dešavaju u fizičkoj sferi, a pogotovo na razne komentare upucene od strane odraslih i vrsnjaka. Primećuje na sebi fizičke i psihičke promene koje su nastupile. Kod njega dolazi do potpunog prihvatanja polne uloge. Kod njega se javlja potreba da uđe u svet odraslih i želje da, barem nakratko, ponovo bude dete. Najčešće se karakteriše povećanim interesovanjem za seksualne pojave.

Adolescent od sebe očekuje mnogo, ali i njegova okolina, roditelji, nastavnici, prijatelji pred njega ponekad postavljaju nerealne zahteve. Očekivanja najčešće proističu iz ideje da, umesto ''jučerašnje'' osobe, kojoj su bile potrebne briga i pažnja, sada pred sobom imaju osobu koja treba da bude odgovorna, umešna i sposobna a samostalno delanje u životu. Promene koje se dešavaju u ovom periodu izuzetno su značajne za dalji razvoj osobe, a ukoliko se u ovom periodu ne završe uspešno razvojni zadaci, kasnije može da dođe do lošeg prilagođavanja ulozi odraslog