STARTNA PORUKA

Kada ranije naučeni materijal nismo više u stanju da reprodukujemo i prepoznajemoi kada više nema uštede pri pokušaju ponovnog učenja, reč je o zaboravljanju.
Postoji tzv. kriva zaboravljanja (Ebinghaus) koja pokazuje da je zaboravljanje u početku veoma brzo a vremenom sve sporije i sporije. Najviše se zaboravi u prvim minutima i časovima posle učenja. Kada se uči smisaoni materijal zaboravljanje je manje.
Postoji hipoteza po kojoj se sve večno pamti, ali postoji samo manja ili veća nesposobnost reprodukcije (komunikacija sa originalom). U hipnozi se mogu izazvati sećanja iz prvih godina života. Slični i kada se eliktrični stimuliš slepočni deo kore mozga).
Postoje različiti uzroci zaboravljanja:
-TEORIJA NEUPOTREBE. Ako jednom naučeno gradivo ne ponavljamo, ako stečena znanja ne upotrebljavamo, ona postaju nesigurna i polako nestaju. I gvožđevremenom rđa ali ne zbog vremena već zbog hemijskih procesa. U mozgu se stalno odvijaju biohemijski procesi koji uzrokuju promene u strukturi nervnih elemenata.
-TEORIJA AKTIVNOG ZABORAVLJANJA i po njoj zaboravljanje je rezultat međusobnog ometanja i sukobljavanja dva gradiva.
Ako sada učimo i time ometamo prethodno naučeno gradivo reč je o retroaktivnoj inhibiciji.
Ako prethodno naučeno gradivo ometa ono što sada učimo reč je o proaktivnoj inhibiciji.
Što su gradiva međusobno sličnija veće je njihovo međusobno ometanje, brkanje i zaboravljanje.
Što je vremenski razmak između dva učenja veći manja je retroaktivna inhibicija.

Potiskivanje je jedan oblik aktivnog namernog motivisanog zaboravljanja. Događaji koji su puni emocija koje izazivaju osećanja straha, srama, stida mogu biti istisnute iz svesti. Ona se pod hipnozom mogu povratiti.