STARTNA PORUKA

Mišljenje je najuže povezano sa govorom.
Po prvoj hipotezi čovek svoje misli izražava govorom, a kada razmišlja on u stvari govori u sebi (unutrašnji govor). Misaoni simboli su uvek vezani za reči. Eksperiment gde se na organe govora prikače elektrode, čovek ćuti i razmišlja o apstraktnim pojmovima npr. Budućnost i registruju se signali kao da govori. Po prvoj teoriji mišljenje i govor je isto.
Po drugoj hipotezi mišljenje i govor nije isto, jer životinje, deca i gluvonemi mogu da misle, iako ne mogu da govore. Dok se reči mogu menjati, misao ostaje jedna ista. Govor u sebi se značajno razlikuje od usmenog govora i nema gramatiku. Nekada nam se desi da ne možemo da nadjemo reči za misao koju imamo. Čovek pokušava da izrazi misao tražeći odgovarajuću reč.
Postoji i uticaj jezika na način mišljenja i shvatanja sveta.Eskimi imaju više reči za sneg (za dubok, na drvetu, vetrom i oni prave finije razlike između pojava vezanih za sneg). U gramatici događaje i radnje opisujemo glagolima a predmete imenicama, tj svet veštački delimo na događaje i predmete.
Govor predstavlja najizrazitiju kvalitativnu razliku između čoveka i svih drugih živih bića. Zahvaljujući govoru čovekova sposobnost sticanja novih znanja se ogromno proširuje. Zahvaljujući rečima mislimo o dalekim i odsutnim objektima, o budućnosti. Uz pomoć govora dolazimo do najsuštinskijih i najapstraktnijih saznanja o svetu koji nas okružuje. Zahvaljujući govoru možemo da lakše razumemo druge ljude id a sa njima stupimo u odnose karakteristične za visoko razvijena ljudska bića.