STARTNA PORUKA

Programirano učenje je proces pripreme nastavne građe u niz malih etapa koje treba da omoguće učeniku da samoobučavanjem upozna nove i složenije pojmove i zakone. Može se vršiti uz pomoć programiranih uđbenika i mašina za obuku koje mogu biti mehaničke, električne i elektronske.
Začeci programiranog učenja su kod Sokrata koji je u posebnom razgovoru sa svojim učenicima, iz činjenice do činjenice dolazio do saznanja. To je i individualni rad vaspitača sa učenikom kada nastavnik bira gradivo prema znanju učenika.
Današnji oblik programiranog učenja teorijski sa mašinom za obuku se se pojavilo 20-ih godina 20-og veka u Americi, a praktično se primenjuje od 1954 (Skiner). Brzi razvoj tehničkih nauka omogućio je pravljenje različitih aparata i mašina u nastavne svrhe:
-Presijeva mašina ima četri dirke sa slovima A,B,C,D i svako pitanje je imalo mogućnost za četri odgovora od kojih je samo jedan tačan. Mašina se pokreće tek kada učenik tačno odgovori. Sve se beleži na traci i na osnovu broja tačnih i netačnih odgovora ocenjuje se znanje učenika.
-Skinerova mašina gde učenik sam treba da nađe odgovor jer mu nisu ponuđeni gotovi odgovori. Svi učenici rade po istom programu. Učenik odmah saznaje da li je dobro uradio ili ne.
-Krauderova mašina je slična Presijevoj i učenik i on takođe bira odgovor od ponuđenih. Međutim svaka alternativa vodi daljem razjašnjavanju i zavisno od greške daje se dodatno pojašnjenje.

Prednosti su:
-Učenici mogu da rade različitim tempom
-Zahteva se od učenika veća koncentracija jer ne ide dalje dok ne reši problem
-Stalno je pod kontrolom nastavnika koji reaguje na signale greške od strane mašine
-Ušteda u vremenu

Mane su:
-Skupe mašine
-Izrada programa je skupa i dugotrajna
-Nema grupnog rada i diskusije, jer je grupni rad važan za socijalni razvoj učenika
-Nema kontakta između učenika i nastavnika koji su važni za razvoj ličnosti