ODGOVOR NA PITANJE

U prvobitnoj zajednici vaspitanje se svodi na elemente prenošenja radnih iskustava kod sakupljanja plodova, lova, ribolova i zemljoradnje, usvajanja običaja i verovanja plemena i njegovih rituala. Nema klasnih razlika, države i vaspitanje je približno isto za sve.
Razvojem sredstava za proizvodnju i pojavom privatne svojine i viška vrednosti stvaraju se uslovi da se grupa ljudi može isključiti iz rada i posvetiti se samo vaspitanju (vrač, isluženi ratnici, prvi učitelji).
Vaspitanje se odvaja od neposrednog proizvodnog rada pa se postepeno pojavljuju i socijalne razlike u oblasti vaspitanja jer obuhvata vaspitavanje manjeg broja pribilegovane dece i odraslih. Školovanje se plaća (Sumeri, Indija –kaste, Kina, Sparta-vojničko, Atina ima za cilj harmonijski razvitak ličnosti). U robovlasničko društvo je umno vaspitanje za za vladajuću klasu, a radno i vojničko vaspitanje za ostale (spartansko vaspitanje-jednostrano militarno vaspitanje sa skromnim elementarnim obrazovanjem, atinsko vaspitanje-slobodno i mnogostrano, razvijala se duševna snaga , skladnost duha i tela).
U srednjem veku vaspitanje je staleško. Fedudalci se uče jahanju, mačevanju, ponašanju na dvoru, turnirima dok se sveštenstvo vaspitava u manastirskim školama.
U novom veku veliki broj dece se uključuje u redovno školovanje pa vaspitanje postaje opšta stvar i briga države a ne samo briga porodice i crkve.
Industrijska revolucija dovešće do potrebe da se konstituiše posebna nauka pedagogija koja će se baviti sve složenijim pitanjima vaspitanja i obrazovanja.
Sa naučntehnološkom revolucijom opada broj zaposlenih u neposrednoj proizvodnji a povećava se potreba za visokvalifikovanim, kreativnim i komunikativnim kadrovima, koji se celog života usavršavaju.