ODGOVOR NA PITANJE

Kao što su se sa generacije na generaciju prenosila životna i radna iskustva tako se prenosila i iskustva o načinima vaspitanja i osposobljavanju mlađih generacija za život. Sa umnožavanjem ljudskog iskustva, povećavao se i broj ljudi kojima je vaspitanje postajalo profesija a time i onih koji su razmišljali o problemima vaspitanja.
Načini vaspitanja mogu se videti na zidovima pećina, vazama, hijeroglifskim zapisima, filozofskim delima o idealnom školskom sistemu itd.
Početom 17.veka Jan Komenski stvara delo „Velika didaktika“ i time postavlja temelj pedagogiji.
Većina društvenih nauka kao i pedagogija korene imaju u filozofiji (filos–prijatelj, sofia–mudrost) i uglavnom su se osamostalile u 19.veku. Početkom 19.veka Herbart postaje sistematizator pedagogije.
Postoje četri uslova da bi nešto postalo nauka:
-da postoji predmet istraživanja i proučavanja (nauka o vaspitanju)
-da ima akumuliran fond znanja
-da ima metodologiju istraživanja
-da ima izgrađen pojmovno terminološki sistem

Reč „pedagogija“ nastala je od reči kojom se označavalo lice (učeni grk) koji se brinuo o deci robovlasnika u Rimu.
Pedagogija označava teoriju tj. nauku čiji je predmet vaspitanje.pais-ago tj. dete-voditi