pocetna poruka

Многи психолошки чиниоци утичу на формирање одељењских заједница ученика: од припреме детета у породици и предшколској установи за полазак у школу, степена његове зрелости (физичке, интелектуалне, емоционалне, социјалне). до личности наставника, начина прихватања деце и организације васпитно-образовног рада. У оквиру наведених чинилаца, могуће је издвојити извесне психолошке аспекте који утичу на адаптацију детета на услове и рад школе и његово интегрисање у образовну групу - одељење.
Одељење је основна организациона јединица у којој се обавља највећи и најзачајнији део образовно-васпитних активности Важно је отуда указати на чиниоце и процесе којима од формалног, а често и случајно формираног скупа деце, на почетку школске године, временом, а пре свега постављањем и усвајањем заједничких циљева и учествовањем у заједничким активностнма. постаје уређена и структурисана социјална, васпитна и психолошка заједница.
Спремност за прихватање вршњака и интеграција ученика у одељење ослањају се на потребу детета да припада вршњачкој групи, да се са појединцима и групом као заједницом емоцнонално веже узајамном наклоношћу и привлачношћу. да се са њима упоређује, такмичи, сарађује и идентификује, развијајући свест о себи и свој социјални идентитет. О важности групне припадности за дете и за развој његовог идентитета сведочи, спонтано или пројективним пптањима изазвано ("Ко си ти?"), навођење групних обележја као личних ознака ( мушкарац, дечак, ученица...). Групна припадност и интеракција са другим члановима групе доприносе задовољавању специфичних личних потреба и социјалних мотива детета, што има повратно позитивно дејство на групну интеграцију и идентификацију чланова са групом.
Трансформацији одељења у одељењску заједницу, као колектив, нарочито доприноси усвајање групних циљева као циљева - акције појединца, затим важни садржаји и начин организовања групних активности. Одељењска заједница ће се развити пре ако ученици групне циљеве опажају и доживљавају као лично привлачне и вредне, ако им групне активности пружају прилику да покажу своје способности, знања и вештине, те ако организација групних активности подстиче и цени лично ангажовање и омогућује постизање постављених циљева. Формирање одељењске заједнице, као сложени процес, захтева време и поступност акције, као и повезивање групннх активностн и цнљева са искуством, интересовањима, способностнма и другим важним особинама личности ученнка. Изграђивању одељењске заједнице, надаље, доприноси постепено проширивање циљева и активности ученика на образовне и васпитне садржаје и задатке који нису предмет непосредних њихових интересовања, али који постају део искуства ученика, у функцији њиховог даљег развоја.
У остваривању циљева и задатака образовања, ученици успостављају бројне и разноврсне интеракције и комуникације, обављају различите улоге и заузимају одређене положаје у групи. Учествујући у разним групним активностима, ученици успостављају релатпвно сталне односе. што постепено доприноси формирању претежно стабилне структуре одељењске заједнице. Ова структура, пак, као устаљени систем улога, положаја, активности и међусобних односа ученика у одељењу променљива је, у зависности од особина ученика и наставника, групних циљева и садржаја активности, организације групног живота, норми и правила, типа вођства и начина руковођења групом, неговања одређених односа у групи, те ставова и вред-ности које група развија.