STARTNA PORUKA

Osim što saznajemo spoljašnju stvarnost, mi takođe i reagujemo na nju. To se manifestuje u spoljašnjim reakcijama, mimici, gestovima, u položaju i kretanju tela itd.
Emocija je aktuelni trenutni doživljaj koji ima dve komponente:
-svesno emocionalno doživljavanje
-telesne promene:
-spoljašnje mišične promene npr. mimika, gestikulacija, bežanje, nepokretnost, udaranje
-unutrašnje promene:
-hormonalne promene (nadbubrežna žlezda luči adrenalin koji utiče da šećer iz jetre ide više u krv, a ubrzanim disanjem se ubacuje više kiseonika). Ali može doći i do paralize (npr. zec).
-promene u aktivnosti autonomnog nervnog sistema npr. srčani rad, disanje, šećeru krvi
Sve ove promene predstavljaju pripremu organizma za velika naprezanja, npr. borba za život. U emocionalnim stanjima organizam je aktiviran više nego normalno. Dugotrajno takvo stanje može dovesti do psihosomatskih oboljenja (srce, čir na želudcu, direktorska bolest).
Svakog čoveka karakterišu emocije. Da li se one stiču vremenom ili sa rođenjem.
Učenjem se samo povećava broj draži koje izazivaju kvalitativno istu emociju.
U toku sazrevanja jedinke spontano se javljaju kvalitativno nove emocije. Nove emocije javljaju se uvek istim redosledom. Posle rođenja stanje uzbuđenosti. Od 1-3 meseci stanje zadovoljstva ili nezadovoljstva Iz nezadovoljstva kasnije se razvija gnev, odvratnost i strah a iz zadovoljstva ponos, ljubav.
Učenje i sazrevanje nisu dovoljni da objasne svu šarolikost emocija (strahopoštovanje, sažaljenje, stid, kajanje, sumnja, obožavanje, divljenje, itd.) već treba uključiti i kognitivne (saznajne) komponente.

Na nivou svesti postoje dve vrste doživljaja:
1. (osećanje) stanje prijatnosti i neprijatnosti
2. (emocije) doživljaji kao što su radost, gnev, strah, tuga, itd.
Pod afektima se podrazumevaju emocionalna doživljavanja koja se naglo javljaju, imaju veliki intezitet i buran tok i koja su praćena izrazitim telesnim promenama (bes, panični strah,...) i tom prilikom postoji tzv. „suženje svesti“. Poželjni kada se ne nanosi šteta drugim osobama.
Raspoloženja su manje intezivna ali dugotrajnija emocionalna stanja. Kod određenih osoba preovlađuje vedro, kod drugih tmurna kod trećih prgava raspoloženja.