STARTNA PORUKA

Adoloscent želi da bude odrastao a nikako više dete. Kada se uporedi sa odraslima vidi da još mnogo toga ne može, šta odrasli mogu. Istovremeno zna da je sposobniji od dece. Oba osećanja u njemu stalno se bore. Katkad preovlađuje jedno, katkad drugo. On želi da ubedi i sebe i okolinu da je već odrastao. Cigarete, piće, frizura, samo su spoljni odraz tih unutrašnjih želja.
Za adoloscenta nema veće uvrede nego kada smatramo da je dete. Zato je bolje da se prema njemu ponašamo kao prema odraslom, iako znamo da još nije odrastao. Takvim ponašanjem više postižemo jer “on kao odrastao“ neće hteti da nas razočara.
U ovom periodu adoloscent je veoma kritičan prema sebi i mnogo toga doživljava teško i čini mu se da mnoge životna razočarenja i teškoće neće moći da podnese. Često se oseća uvređenim, ostavljenim i izdanim. U ovom periodu on je zaokupljen sobom tako da mu nedostaju energija i vreme za rad u školi. Zato dolazi do slabih ocena i kritike nastavnika. Nastavnici često onda misle da je on nesposoban ili lenj. Adolescentu su potrebni podsticaji i ohrabrenja a ne stalne kritike i potcenjivanja.
Adoloscent dosta razmišlja o sebi ocenjuje samog sebe i postepeno i svoju okolinu roditelje i učitelje. Ne ocenjuje samo spoljno ponašanje već traži i duboku psihološku pozadinu. Kritični su i prema roditeljima i prema učiteljima i da li su oni pravični prema svima, da li pravedno ocenjuju, da li imaju isti odnos prema svima, da li im se dozvoljava da kažu svoje mišljenje makar bilo i pogrešno. Često dolaze do zaključka da roditelji i učitelji nisu dosledni u svojim postupcima. Ovo može dovesti do udaljavanja adoloscenta od roditelja i učitelja i neprihvatanja njihovog autoriteta. Zato se adoloscent na obraća za savet svojim roditeljima ili učiteljima nego gleda kako će što više vremena provesti van škole i kuće.
Adoloscent naročito ne podnosi bilo kakvo vaspitavanje na silu ili pridikovanje. Naprotiv on želi da o svim pitanjima raspravlja kao da je odrastao i da se slobodno opredeljuje. Zato mora da se malo popušti i da se dozvoli osećaj da je kobajagi samostalan. Adoloscent više ne želi da slepo sluša druge, već hoće da sam odluči šta je u redu a šta nije. Inat i tvrdoglavost su odupiranje i protest protiv tuđeg autoriteta.
U periodu adoloscencije često opada popularnost roditelja a na njihovo mesto dolaze ličnosti iz literature, filma, politike, ulice. Stoga na ovom uzrastu govorimo i o samovaspitanju adoloscenta.