STARTNA PORUKA

Motivacija je ključni faktor uspešne nastave. Manje sposoban, a visoko motivisan polaznik može da postigne veći uspeh od mnogo inteligentnijeg, a slabo motivisanog polaznika

Motiv i motivacija su pojmovi koji se odnose na pokretanje aktivnosti organizma. Odrastao čovek odlikuje se velikim brojem i raznovrsnošću motiva. Postoje sledeće grupe motiva:
-urođeni (homeostazički motivi) kojih ima dve grupe:
-organski nedostaci (glad-hrana, žeđ-voda, disanje-kiseonik)
-organski viškovi (seksualni nagon, umot, nagon za čišćenjem i mokrenjem)
Ovde se radi o ravnoteži (homeostazi) između postojećeg i normalnog stanja, uspostavljanja organske ravnoteže što dovodi do nestanka potrebe i nagona.
-nehomeostazički motivi koji ne sadrže organski mehanizam ravnoteže i mogu biti:
-motivi aktivnosti, stimulacije i radoznalosti kao što su potreba za kretanjem i aktivnošću, potreba za manipulisanjem predmeta, motiv radoznalosti, motiv čulnih draži
-želja za prijatnošću, zadovoljstvu (hedeonizam)
-lični motovi koji su usmereni na dobrobit, isticanje i razvoj sopstvene ličnosti. Samoisticanje, afirmacija, težnja za moći, težnja za razvojem i stvaralaštvom, borbenosti.
-socijalni motivi čije zadovoljenje pretpostavlja postojanje i prisustvo drugih ljudi. Može postojati pozitivan odnos prema drugim ljudima (saradnja, pomoć, približavanje, udruživanja) ili negativan (agresivnost, sebičnost, neprijateljstvo).

Maslovljeva teorija motivacije Nezadovoljene potrebe pokreću (motivišu) čoveka i tek onda kada je zadovoljena niža potreba, može se javiti i zadovoljiti viša potreba. Hijerarhijska teorija motivacije je predstavljena u obliku piramide, pri čemu se na dnu piramide nalaze najosnovniji motivi.

Fiziološke potrebe. Najosnovnije potrebe kao što su disanje, žeđ, glad, san, seks, itd. Ovi osećaji nas pokreću, mi ih se oslobađamo što je pre moguće i uspostavljamo homeostazu (ravnotežu). Tek kada smo zadovoljili ove, možemo da razmišljamo o drugim potrebama.
Potreba za sigurnošću. Potreba za zaštitom od različitih opasnosti — poplava, groma, divljih životinja, lopova itd. Potreba za sigurnošću je usko povezana sa potrebom uspostavljanja reda i stabilnosti u haotičnom okruženju. Kada su osnovne potrebe zadovoljene, čovek će se usmeriti ka zadovoljenju viših odnosno metapotreba.
Potreba za pripadništvom i ljubavlju. Prva metapotreba— biti deo društva, imati porodicu i prijatelje. Potrebno nam je da budemo voljeni i prihvaćeni. Potrebno nam je da budemo potrebni.
Potreba za poštovanjem. Razlikujemo dva tipa poštovanja. Prvi je samopoštovanje, koje proizilazi iz naše stručnosti i uspešnosti. Drugi je priznanje koje dobijamo od drugih. Tek onda kada smo relativno zadobili samopoštovanje, tada i samo tada možemo da dostignemo najviši nivo.
Samoaktualizacija — potpuni razvoj celokupnog potencijala ličnosti. Potreba za samoaktualizacijom je “želja da budemo ono što jesmo, da potpuno razvijemo sve svoje sposobnosti”. Samo čovek koji ima sve može maksimalno da razvije svoj potencijal, da traga za znanjem, traži mir, doživljava estetska iskustva, samoispunjenje i jedinstvo sa Bogom.