STARTNA PORUKA

Neko je sposoban da slika a neko da rešava matematičke probleme. O sposobnosti za nešto možemo samo zaključiti na osnovu uspešnosti u aktivnosti. Psiholog meri sposobnost za nešto tako što daje odgovarajuće testove.
Ljudi se žale da slabo pamte ali niko se ne žali na sopstvenu intelegenciju.
Od svih sposobnosti inteligencija je najinteresantnija. Često se definiše kao sposobnost snalaženja u novim situacijama. Druga definicija je da je to sposobnost učenja odnosno sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama.
Spirmanova definicija je da je suština inteligencije rešavanje problema uviđanjem ili shvatanje bitnih odnosa u datoj situaciji.
Postoje testovi za decu (umni uzrast) od 3-16g. Gde se proverava da li su deca u stanju da reše zadatke predvidjene za njihov uzrast (Bine-Simenova skala). Dobija se umni količnik koji je količnik između umnog i kalendarskog uzrasta puta 100. Za prosečno dete je 100. Debil ima 50-70, imbecil 20-50, idiot ispod 20.
Osim inteligencije postoje i senzorne kao i motorne sposobnosti.

Prema teoriji DVA FAKTORA (Spirman) uspeh u bilo kojoj aktivnosti zavisi od opšteg kao i od većeg broja specifičnih faktora. Pojedinci rade sve testove dobro, loše ili srednje (opšta inteligencija). Neke testove obavlja bolje zahvaljujući specifičnim faktorima (specifične vežbe i interesovanje). Postoji i teorija (Terston) da ne postoji samo jedna opšta sposobnost već niz nezavisnih mentalnih sposobnosti (za reči i govor, baratanje brojevima, snalaženje u prostoru, faktor memorisanja, opažajni faktor,...) . I između raščlanjenih primarnih faktora postoji izvestan stepen međusobne povezanosti.