STARTNA PORUKA

1. učenje putem klasičnog uslovljavanja (uslovni refleks)
2. učenje putem pokušaja i pogrešaka (instrumentalno učenje)
3. učenje putem uviđanja
4. verbalno učenje
5.učenje putem otkrića (stvaralačko učenje)
6.učenje motornih radnji (veština)

1. Refleks je reakcija na draž bez učešća volje i svesti (pri vrelom predmetu odmah se trgne ruka). Ovo su bezuslovni i urođeni refleksi.primer psa i Pavlovog eksperimenta. Kada pas vidi hranu odmah luči pljuvačku.
Ako dete sluša roditelje, obično dobije nagradu, a ako ne sluša kažnjava se (grdi). Zato dete zadržava načine ponašanja za koje se nagrađuje. Kod učenja govora roditelji podstiču samo one glasove deteta koje imaju neki značaj i dete počinje da proizvodi samo one glasove na koje roditelji reaguje.
Osim fiziološkog postoji i emocionalno uslovljavanje.
2.Viši oblik učenja od refleksnog. Pri instrumentalnom učenju ne daje se nagrada sve dok se ne izvrši postavljeni zadatak. Dete mora da kaže molim, pre nego što dobije jelo. Mačka pokušava da otvori vrata, da bi došla do hrane. Nakon mnogobrojnih bezuspešnih pokušaja desi se slučajni uspeh, odnosno kod ovog učenja ne učestvuje inteligencija. Broj pogrešnih reakcija se vremenom smanjuje. Čovekovo učenje motornih veština je tipično učenje putem pokušaja i pogrešaka. Taktika je da ponašanje koje želimo da učvrstimo treba nagrađivati. Nastavnici koji pohvaljuju dečja pitanja pre će izgraditi intelektualnu radoznalost kod deteta nego oni koji ih učutkuju.
3. Primer šimpanze, banana i štapa. Majmun se muči, ode u ugao da se odmori, sine mu ideja i odmah trči do štapa i dohvata bananu. Naglost u rešavanju problema uzima se kao znak učešća mišljenja i inteligencije. Majmun ne ponavlja više greške.
Učenje uviđanjem je dominatan način učenja kod čoveka.
4. Verbalno učenje je učenje podataka (reči, brojevi, besmisleni slogovi,..) i koristi se naročito u školskom radu. Postoje dve vrste:
-mehaničko učenje tj. memorisanje (učenje pesama, istorijskih imena, datuma, ...). Posle jednog ponavljanja verbalnog materijala nauči se samo ograničeni deo tog materijala. Verbalno učenje zavisi i od uzrasta (deca najslabije pamte besmislene slogove a studenti najbolje). I kod pamćenja besmislenih slogova pokušavamo da koristimo osmišljavanje radi lakšeg učenja (postupak mnenotehnike)
-učenje sa razumevanjem, razmišljanjem tj uviđanjem koje koristimo za učenje smisaonog materijala.

Konfučije (kineski filozof i učitelj, 450 pre n.e.) : Čujem-zaboravim, vidim-upamtim, uradim-znam.
Učenici uče i pamte bolje kada su aktivno uključeni u proces nastave. Ovaj proces se zove "Aktivno učenje" ili "Učenje delanjem."