STARTNA PORUKA

Pojam "učenje" se može razumeti na više načina. Standardni rečnici daju sledeću definiciju:
sticanje znanja ili veština učenjem, kroz iskustvo ili kroz nastavu.
U psihologiji, učenje se defininiše kao:
“Preneti znanje, veštine i stavove koji dovode do promene ponašanja”

Prema tome, učenje je promena. Promena nastala sticanjem nove veštine, shvatanjem novog naučnog zakona ili izmenom stava. Ova promena ne dolazi slučajno ili prirodno kao promena našeg izgleda dok starimo. Učenje je relativno permanentna promena, obično nastala s namerom. Kada pohađamo kurs, prelistavamo knjigu tražeći određenu informaciju ili čitamo novine, namera nam je da nešto saznamo.
Do učenja može doći i neplanirano, na primer kroz iskustvo. Ako prvo zalepite tapete, a zatim krečite plafon, trebalo bi da naučite da se prvo kreči plafon, a onda lepe tapete. Učenje može biti i opasno, na primer možemo da otkrijemo da je nož oštar tek pošto smo se posekli. Uopšteno za svaki vid učenja, postoji nešto u nama što želi da zapamti i razume zašto se nešto dešava.
Klasična definicija: Svesna, namerna aktivnost u cilju sticanja znanja ili veština. Učenje je sve ono što je čovek stekao tokom života.
Celokupna kultura i umetnost čovečanstva stvoreni su zahvaljujući i procesu učenja.
Učenjem se postaje socijalno biće i zato je neophodno svakoj osobi. Uči se šta je dobro a šta loše, kada jedemo a kada spavamo itd. Osim pozitivnih uče se i neželjene loše stvari. Učenjem se trajnije menja ponašanje indivudue. Učenje je rezultat prethodne aktivnosti individue.
Proces učenja se razlikuje od procesa saznanja kao i od fizičkog procesa sazrevanja.
Definicija: Učenje je relativno trajna promena individue, nastala na osnovu prethodne aktivnosti individue a koja se manifestuje u njenoj aktivnosti (spoljasnoj ili unutrasnjoj).