Класификација наставних метода (физика)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Научно заснован и у пракси проверен начин обраде наставних садржаја на школском часу.
1. Класификација:
 Према начину стицања знања: вербална, очигледна, практична.
 У зависности од тога како наставник обрађује наставни садржај: монолошка, дијалошка, метода рада са уџбеником, метода лаб. радова
2. На шта наставник треба обратити пажњу при одабори наставне методе:
 у чему је суштина дате методе
 када се примењује
 које основне захтеве мора да задовољи да би била корисна и квалитетна
 добре и лоше стране методе
Монолошка метода
 Суштина: континуирано излагање, саопштавање низа чињеница, објашњавање низа појава, метода и процеса, усмено излагање.
 Када се примењује: онда када је градиво за ученике потпуно ново и када немају никаква предзнања, рекапитулације, уопштавања, систематизације, указивање на корелацију са другим предметима
 Основни захтеви: мора бити садржајно, несмеју се износити само чињенице, добра логичка структура садржаја (увод, централни део, закључак), мора задовољити 3 нивоа (стручни, методички и реторички)
 Добре стране: најекономичнија метода, демонстрира се логичко мишљење и извођење закључака
 Лоше стране: недовољна активност ученика, ученик слуша излагање.
Дијалошка метода
 Суштина: обрада градива путем разговора, наставник поставља сврсисходна питања на која ученик одговара, метода разговора, еротематска метода (вештина постављања одговарајућих питања)
 Када се примењује: када су неки елементи градива који се обрађују познати, када су на неки начин у вези са животним искуством
 Основни захтеви: формулисање квалитетних питања, налажење и формулисање правих одговора, разрада методике и технике вођења разговора, предвиђање појава неочекиваних одговора, спремност да се добију неочекивани одговори, питања морају бити јасна, прецизна и недвосмислена, по форми кратка и примерена узрасту, ни сувише лака, ни сувише тешка, ток ни брз, ни преспор, ако одговор није добар објаснити.
 Добре стране: постиже се ангажованост ученика, ученици ишчекују питања, прате разговор, обезбеђује интеракцију.
 Лоше стране: градиво се изучава парцијално, отежано сагледавање целине изучаваног, на крају се мора истаћи битно и извести уопштавање.
Метода рада са уџбеником
 Суштина: самостално стицање знања на часу ит уџбеника, уз непосредну помоћ и надзор наставника, ретко се среће у нашим школама, сматра се слабошћу наставника, циљ је да се ученик оспособи да користи литературу.
 Када се примењује: периодично примењивати, а може се обрадити свако градиво
 Основни захтеви: 3 варијанте – 1. читање текста, препричавање, коментарисање 2. читање текста, самостално постављање питања, налажење одговора 3. читање текста, налажење одговора на питања које је наставник поставио
 Добре стране: ученици сами стичу знање из писаног материјала, служећи се књигом уче да уочавају суштину, могућност да се створе услови да се испољи смисао за креативност
 Лоше стране: велика зависност успеха ученика од квалитета уџбеника, немогуће коришћење очигледног материјала, недовољна могућност увежбавања, понављања и проверавања
Метода лабораторијскоих радова
 Суштина: образовни задаци се остварују у лабораторији, за неке специфичне садржаје – упознавање са опремом, инструментима...
 Када се примењује: за обраду нових садржаја, за стицање навика коришћења апаратуре, умешност извођења експеримента, обрада експерименталних резултата, продубљивање теоретских знања, стицање техничке културе
 Основни захтеви: добра методика да би се развила ученикова мисао, добро припремљен рад са апаратуром коју наставник добро познаје, одговарајућа просторија и учила
 Добре стране: најлакше и најбрже упознају својстава изучаваних објеката и суштина појава
 Лоше стране: углавном нема