FAKTORI KOJI UTIČU NA OCENJIVANJE

Постоје три групе чинилаца које резултирају субјективним оцењивањем:
прва група -чиниоци који потичу од ученика и који се односе на његове вербалне и друге способности и начин експлицирања одговора
• Ученик са израженим вербалним фактором и флуентношћу, који се лако и течно изражава оставља бољи утисак и најчешће добија бољу оцену.
• Интелигентнији ученици су у стању да прате реакције наставника и брзо се исправљају у одговорима и често су успешнији у односу на труд који улажу.
• Квалитет одговора зависи и од тренутног здравственог и емоционалног стања ученика. Јаче узбуђење и напетост при одговарању, нарочито усменом, познатије као трема, најчешће изазива несигурност, емоционалну блокаду и тренутно заборављање
• Физички изглед ученика може да утиче на оцењивање. Показује се да су лепша, уреднија, симпатичнија деца у повољнијем положају
• Интеракција ученика и наставника, односно у каквом су односу став ученика према наставнику и став наставника према ученику свакако утиче на субјективност оцењивања
друга група-чиниоци који потичу од наставника, који су најбројнији и који највише утичу на субјективност оцењивања
• лична једначина или лична пракса оцењивања – тенденција неоправданог подизања или спуштања критеријума и давање претежно ниских или претежно високих оцена која је последица сталних или повремених узрока. На смисао личне једначине може утицати пол наставника и став према оцењивању и то тако што су жене, као и наставници са негативним ставом према оцењивању склонији давању нижих оцена. На личну једначину утиче и специфично лично схватање наставног процеса, такозвана „лична филозофија“ и схватање о наводној „важности“ предмета, као и стил понашања наставника и однос према ученицима – демократски, аутократски и лаиссез фаир.
• погрешка средине – наставник претежно оцењује средњим оценама како би избегао могућност велике грешке у процени знања.
• хало ефекат – тенденција да се понашање и особине особе сматрају усклађеним и повезаним, па наставници процењују знања ученика према неком свом ранијем ставу и оценама о том ученику или према ставовима (оценама) других наставника.
• схватање важности градива – Наставници истог предмета могу различито да вреднују важност појединих делова наставних садржаја и то доприноси субјективности оцењивања. Који делови наставног градива су битнији треба усагласити на стручном активу за област предмета.
• контраст – тенденција да квалитет претходно процењеног знања других ученика утиче на процењивање знања појединца.
• прилагођавање – у зависности од нивоа знања целог одељења, један исти одговор може бити различито оцењен у зависности да ли је одељење „јаче“ или „слабије“.
• симпатије или антипатије према појединим ученицима у одељењу.
• самовоља – активност или пасивност наставника у току одговарања ученика, начин постављања питања и давање посебних, тежих питања недисциплинованим ученицима узроци су субјективности. Тренутно расположење наставника које се одражава на оцене ученика је релативно честа појава и пракси. Посебна самовоља у оцењивању је када наставник без икакве провере знања даје слабу оцену ученику који се недисциплиновано понаша или када ученику који је одсутан са часа наставник произвољно уписује (најчешће негативну) оцену.
• разредни старешина често фаворизује и блаже оцењује своје одељење од других одељења којима предаје
трећа група-чиниоци који потичу од изабране методе проверавања и оцењивања