UČENJE (POJAM, VRSTE, KARAKTERISTIKE)

Klasična teorija
Učenje je:
1. svesna namerna aktivnost
2. svrha mu je sticanje znanja ili veština
3. najčešće je vezano za namerno ponavljanje.

Savremena teorija
Učenje je sve ono što je čovek stekao tokom života.
Čovek ne stiče samo nova znanja i veštine već uči da uči (stiče određene radne navike) uči kako da uči , kako da pamti, misli itd.
Savremena teorija pod uticajem prethodnih postulata definiše učenje kao: trajnu ili bar relativno trajnu aktivnost, promena individue, koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenoj aktivnosti i koja je rezultat njene prethodne aktivnosti.

Oblici ili vrste učenja (koji su najbolje proučeni)
1. senzitizacija i habitacija
2. klasično uslovljavanje
3. instrumentalno učenje (učenje putem pokušaja i greške)
4. učenje uviđanjem
5. učenje po modelu
6. sticanje senzo-motornih veština
7. verbalno učenje

1. senzitizacija i habitacija
Senzitizacija je povećanje osetljivosti organizma, nastalo usled ponavljanja intenzivnih i opasnih draži (opekotina.....)
Habitacija je smanjene osetljivosti reagovanja organizma na draži koje se ponavljaju a nisu od nekog značaja (buka....)

Ako senzitizacija i habitacija nisu kratkoročna stanja već traju neko vreme, može se govoriti o oblicima učenja.

2. klasično uslovljavanje
Osnovni uslov učenja (stvaranja) uslovne reakcije jeste dodir dve draži u vremenu (vremenska blizina dve draži) Tada neutralna draž postaje uslovna draž i izaziva uslovnu reakciju.
Uslovne reakcije mogu biti sledeće:
1. sposljašne motorne reakcije ( na svuk pas diže šapu......)
2. reakcije unutrašnjih organa (lučenje pljuvačke, lučenje želudačnog soka)
3. imunološke reakcije
4. emocionalne reakcije

Emocionalno uslovljavanje
Veza eksperiment sa veoma jakim zvukom i belim pacovom ( posle nekoliko ponavljanja stvorena je emocionalna reakcija straha na pojavu belog pacova zato što je pri ranijim pojavama nju pratio izuzetno jak zvuk)
Najznačajnije karakteristike emocionalnog uslovljavanja su:
1. nastaje veoma brzo (nekad je dovoljan i samo jedan snažan doživljaj)
2. lako se širi i uopštava (generalizuje)
3. teško se gasi.

Neutralne draži koje su prisutne u trenutku javljanja neke emocije asociraju se (vezuju se) za tu emociju. Kada se nekom kasnijom prilikom jeve, te draži teže da izazovu asociranu emociju. (fobije.....)

3. instrumentalno učenje (učenje putem pokušaja i greške)
Način instrumentalnog učenja se svodi na taktiku nagrađivanja za ponašanje koje se želi učvrstiti a kažnjavanja za ponašanje koje se želi eliminisati.
Kod razvijenih organizama, a naročito kod ljudi, u instrumentalno učenje se upliću i kognitivni procesi, pre svega pamćenje prethodnih zbivanja. Kad se nađu u istoj ili sličnoj situaciji, vrši se ista ili slična radnja kako bi opet došli do željene nagrade. Dakle radnja nije automatska već uz učešće pamćenja.
Stalnim ponavljanjem ovih radnji, deca i odrasli ljudi postepeno usvajaju one načine ponašanja koji postaju nekad i njihova trajna lična karakteristika.
Ovaj način učenja je jedan od najvažnijih elemenata vaspitnog postupka.Oduvek su se roditelji i vaspitači služili nagradama i kaznama da bi naučili decu da se ponašaju na jedan, a ne na drugi način, da razviju jedne, a ne druge osobine ličnosti.

4. učenje uviđanjem
Rešavanje problema uviđanjem je u stvari rešavanje problema mišljenjem, odnosno inteligentno rešavanje problema (uviđanje i shvatanje i razumevanje odnosa predstavlja osnovnu karakteristiku mišljenja odnosno inteligencije). Karakteriše ga naglost u rešavanju problema odnosno izostanak pogrešnih, neuspešnih radnji( za razliku od učenja preko pokušaja i grešaka)
Učenje uviđanjem je dominantni način učenja kod čoveka.

5. učenje po modelu
To je učenje ugledanjem na uzor koga imitira (spolja vidljivo oponaša) i sa kim se identifikuje (poistovećuje) što određuje njegov karakter i savest.
Uzori su najpre unutar porodice (roditelji...) a kasnije izvan nje

6. sticanje senzo-motornih veština
Kod sticanjka motornih veština koriste se različiti oblici učenja a pre svega učenje putem pokušaja i pogrešaka i učenje ugledanjem na uzor. Što je veština složenija, učešće kongitivnih procesa je sve veće.

Proces sticanja motornih veština se odvija na sledeći način:
1. upoznaje se sa veštinom koja se želi naučiti posmatranjem uzora koji tu veštinu izvodi. Na taj način se stvara vizuelna predstava radnje.
2. vrše se brojna ponavljanja najpre pojedinih radnji a zatim kompletne celine što dovodi do automatizacije
3. sagledavaju se povratne informacije pri čemu su najvažnije one koje dobijamo od stručnog lica (trenera, instruktora....)

7. verbalno učenje
To je učenje verbalnog gradiva. Može biti
1. učenje napamet ili memorisanje (bubanje)
2. učenje s razumevanjem, odnosno učenje uviđanjem, razmišljanjem


(Dodatak)

1. učenje putem klasičnog uslovljavanja (uslovni refleks)
2. učenje putem pokušaja i pogrešaka (instrumentalno učenje)
3. učenje putem uviđanja
4. verbalno učenje
5.učenje putem otkrića (stvaralačko učenje)
6.učenje motornih radnji (veština)

1. Refleks je reakcija na draž bez učešća volje i svesti (pri vrelom predmetu odmah se trgne ruka). Ovo su bezuslovni i urođeni refleksi.primer psa i Pavlovog eksperimenta. Kada pas vidi hranu odmah luči pljuvačku.
Ako dete sluša roditelje, obično dobije nagradu, a ako ne sluša kažnjava se (grdi). Zato dete zadržava načine ponašanja za koje se nagrađuje. Kod učenja govora roditelji podstiču samo one glasove deteta koje imaju neki značaj i dete počinje da proizvodi samo one glasove na koje roditelji reaguje.
Osim fiziološkog postoji i emocionalno uslovljavanje.

2.Viši oblik učenja od refleksnog. Pri instrumentalnom učenju ne daje se nagrada sve dok se ne izvrši postavljeni zadatak. Dete mora da kaže molim, pre nego što dobije jelo. Mačka pokušava da otvori vrata, da bi došla do hrane. Nakon mnogobrojnih bezuspešnih pokušaja desi se slučajni uspeh, odnosno kod ovog učenja ne učestvuje inteligencija. Broj pogrešnih reakcija se vremenom smanjuje. Čovekovo učenje motornih veština je tipično učenje putem pokušaja i pogrešaka. Taktika je da ponašanje koje želimo da učvrstimo treba nagrađivati. Nastavnici koji pohvaljuju dečja pitanja pre će izgraditi intelektualnu radoznalost kod deteta nego oni koji ih učutkuju.

3. Primer šimpanze, banana i štapa. Majmun se muči, ode u ugao da se odmori, sine mu ideja i odmah trči do štapa i dohvata bananu. Naglost u rešavanju problema uzima se kao znak učešća mišljenja i inteligencije. Majmun ne ponavlja više greške.
Učenje uviđanjem je dominatan način učenja kod čoveka.


4. Verbalno učenje je učenje podataka (reči, brojevi, besmisleni slogovi,..) i koristi se naročito u školskom radu. Postoje dve vrste:
-mehaničko učenje tj. memorisanje (učenje pesama, istorijskih imena, datuma, ...). Posle jednog ponavljanja verbalnog materijala nauči se samo ograničeni deo tog materijala. Verbalno učenje zavisi i od uzrasta (deca najslabije pamte besmislene slogove a studenti najbolje). I kod pamćenja besmislenih slogova pokušavamo da koristimo osmišljavanje radi lakšeg učenja (postupak mnenotehnike)
-učenje sa razumevanjem, razmišljanjem tj uviđanjem koje koristimo za učenje smisaonog materijala.

Konfučije (kineski filozof i učitelj, 450 pre n.e.) : Čujem-zaboravim, vidim-upamtim, uradim-znam.
Učenici uče i pamte bolje kada su aktivno uključeni u proces nastave. Ovaj proces se zove "Aktivno učenje" ili "Učenje delanjem."