mentalno higijenski problemi

Ментално-хигијенска активност у школи обухвата психолошку, педагошку и медицинску делатност усмерену на очување душевног здравља ученика, на спречавање настанка менталних поремећаја, те на оспособљавање ученика да успостављају хармоничне и конструктивне односе са другима у свом друштвеном окружењу. Ментално-хигијенска активност се заснива на примени психолошких сазнања о природи човековог психичког живота и о чиниоцима развоја зреле личности, способне да ствара складне и конструктивне односе са другим људима и да се ангажује у унапређивању своје социјалне средине. У складу са тим захтевима, експерти Светске здравствене организације су дефинисали здравље као "стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања особе а не само као одсуство болести.
У школи постоји потреба за ментално-хигијенским приступом у решавању бројних проблема у циљу заштите и унапређивања менталног здравља ученика. Оваквим приступом наставника, школских психолога и педагога, могуће је да се делом ублаже последице евентуално негативних утицаја породице. Првенствени ментално-хигијенски задатак у школи је да се створе услови за нормално задовољавање развојних потреба ученика, да се отклоне потенцијални извори тежих фрустрација ученика, да се подржавају оне активности које уважавају индивидуалне карактеристике ученика и које омогућују испољавање способности сваког појединца, које стимулишу развој самосвести ученика, односно њиховог личног и социјалног идентитета.
У школи постоје реални извори фрустрације и услови за сукоб мотива у процесу остваривања циљева и задатака образовно-васпитног рада. Ученици су, нарочито у традиционално организованој школи, и у условима доминантно ауторитарних односа наставника, изложени разним притисцима, захтевима и забранама на које понекад реагују доживљајем фрустрираности.
Узроци фрустрација у школи су претежно социјалне природе, услед немогућности ученика да одговоре на многе обавезе које им постављају школа, наставници, као и претерана очекивања родитеља. Ученици су, отуда, неретко у кон-фликтној ситуаццји: с једне стране су захтеви наставника и родитеља који се односе на вредно учење и дисциплиновано понашање, као и преобимни наставни програми и друге школске обавезе, а с друге стране могу бити тежње ученика да обезбеде више слободног времена за друге активности у којима могу да задовоље своја интересовања и друге потребе. Такође, многи захтеви наставника у вези са крутом дисциплнном и ауторитарни односи у школи, чешћа примена казни а ређе признања, похвале и награде, могу представљати изворе фрустрација и конфликата код ученика.
Ментално-хигијенски приступ је посебно потребан према ученицима који показују неуспех или имају сметње и тешкоће у развоју, али и према свим ученицнма са проблемима било које врсте. Ове активности се предузимају са циљем да ученици развију начине реалистичког и конструктивног решавања проблема и очувају самопоштовање.
Томе може да допринесе ментално-хигијенски приступ наставника према ученицима, ни претерано благ ни ауторитаран и претерано строг, већ емоцнонално топао и подржавајући, уз рационалне захтеве за извршавањем школских обавеза. Наставник ће поступати у складу са ментално-хигијенским принципима ако користи оне облике и методе образовно-васпптног рада који одговарају ученику и омогућавају му да развије своје личне потенцијале, ако помаже ученику да превазиђе своје тешкоће и ако много више користи позитивне подстицаје и развија унутрашњу мотивацију ученика, него казне за неуспех и недисциплину. Томе ће такође допринетн и утицај наставннка на развој демократске климе у одељењу и позитнвне међусобне усмерености ученика, затим настојање наставника да упозна узроке евентуалног неуспеха ученика, као и да самокритички преиспитује своје могуће пропусте у раду, који могу бити извор фрустрација ученика.
Очувању и развоју менталног здравља ученика допринеће и наставниково уважавање ментално-хигијенских принципа, као и оспособљавање ученика за решавање сопствених проблема на реалистички начин. Међу овим принципима најчешће се помињу следећи:
- избегавање сукоба са другим особама, а посебно са блиским, као и избегавање доживљавања снажних негативних емоција које могу да изазову извесне органске промене и доведу до јаких конфлпката;
- развијање толеранције на фрустрације, односно става да се неуспеси и тешкоће подносе без превеликог емоционалног реаговања, уз настојање да се проблему приступа реалистички и да се тешкоће превазилазе позитивним, конструктивним приступом;
- развијање реалистичке слике o себи, о својим способностима и другим особинама личности, као и процене стварних могућности постигнућа;
- подстицање позитивне интеракције међу ученицима и њиховог ангажовања у постизању заједничких циљева.
Ове принципе и ставове, као основу за своју образовну и васпитну активност, наставник развија у току свог професионалног образовања. самообразовањем, анализирањем и кориговањем своје наставничке праксе, настојањем да своје односе и понашање према ученицима заснива на важним психолошким сазнањима о карактеристикама развоја младих, о њиховим развојним потребама и о могућностима да им се пружи адекватна васпитна помоћ.
У томе, значајну помоћ наставнику могу да пруже школски психолози и педагози, искусни наствници и директори, лекари и други, али, пре свега, лично настојање да упозна индивидуалне особине сваког ученика, да разуме његове потребе, да га подстиче на активност, да своје захтеве усклађује и прилагођава могућностима развоја ученика, да му помаже да своје евентуалне тешкоће што лакше и конструктивније превазилази.