Jedinstvo ličnog i socijalnog

Razvoj ličnosti je neprekidan, stalan proces-počev od prenatalnog perioda (svaka individua nosi nasleđem dobijene dispozicije), preko ranog detinjstva kada je razvoj psiho-motornih funkcija najveći, sve do adolescencije kada se dešavaju najveće i najznačajnije promene u telu i shvatanju mladog čoveka.
Pored nasleđa i sazrevanja, potrebno je i učenje, tj. aktivnost individue. Do javljanja nekih oblika ponašanja neće doći samo zbog sazrevanja ili isključivo učenjem. Učenje će se dokazati uspešno kada dođe do zrelosti ili gotovosti naslednih osnova. Pravilo interakcije "sazrelosti" naslednih osnova i učenja važi za sticanje svih oblika ponašanja, kao i za ponašanje u celini, dakle i za razvoj u celini.
Iako je za razvoj ličnosti jedan od presudnih faktora sopstvena svesna aktivnost, ne može se zanemariti da je čovek izrazito socijalno biće. Kao potpuna ličnost se ne može formirati izolovano od drugih, nego tek u kontaktima sa drugima. Već samim rođenjem postaje deo društvene zajednice-porodice koja je brojnim vezama uključena u širu društvenu zajednicu.
Smisao socijalnog učenja i socijalizacije jeste da priprema za društveni život, neophodan za egzistenciju i život. Tek kroz društvene interakcije sa drugima pojedinac može da aktivno učestvuje u društvenom životu i da se ostvari kao prijatelj, roditelj, profesionalno.