RAZLIČITI NAČINI I POSTUPCI OCENJIVANJA

У актуелној васпитно-образовној пракси у употреби је неколико метода проверавања и оцењивања које поред несавршености и недостатака имају употребну вредност:
• Усмено проверавање се веома широко примењује у процењивању знања, најчешће се одвија као индивидуални разговор са учеником
• Писано проверавање се односи на проверавање знања ученика при чему се захтева писани одговор у облику домаћег, школског, контролног или обавезног писменог задатка
• Практично проверавање је проверанање практичне примене одређеног знања, вештине или навике кроз израду практичних или графичких радова
• Тестови знања служе за проверу знања ученика и могу бити формални, стандардизовани или неформални, школски, пригодни. Такоже, мођемо разликовати нормативне тестове знања којима се утврђује колико је стечено знање у поређењу са популацијом ( као што је ПИСА тест)и критеријске тестове који утврђују шта је од васпитно-образовних циљева и градива усвојено
Оцене се могу изражавати квантитативно, нумерички, затим квалитативно, односно описно и рангирањем или аналитички. Критеријуми оцењивања успеха ученика из наставног предмета су: врста, обим и ниво усвојених знања, умења и вештина у односу на прописане наставним планом и програмом за предмет, разред, образовни профил, односно врсту школе, што се објављује у Просветном гласнику. да би проверавање и оцењивање имало правилан ефекат, нужно је да наставникова процена знања ученика буде тачна, објективна и поуздана. Једино у том случају неће бити неоправданих последица од добијене оцене.