Olgica Stojakovic, Pojmovno odredenje problemske nastave

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Olgica Stojakovic, Pojmovno odredenje problemske nastave

Počalji od BERANATA taj Sre Nov 11, 2009 10:20 pm

Olgica Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
72
Pojmovno odredenje problemske
nastave
d tri tipa nastave - predavackog,
objašnjivackog, istraživackog, opštem,
narocito intelektualnom razvoju
ucenika, ubedljivo najviše doprinosi
istraživacki.
U savremenoj didaktici se sve više i upornije
zahteva da nastava ima istraživacki karakter.
Kljucni zadatak škole je da ucenici
shvate nastavni sadržaj toliko da znanja mogu
samostalno primeniti u potpuno novim
okolnostima. Time se najviše razvija njihovo
stvaralacko mišljenje što je glavni cilj problemske
nastave. Razliciti autori su razlicito
definisali problemsku nastavu, ali se u suštini,
svi slažu. Rešavanje problema je stvaralacka
aktivnost, i u susretu sa posebnim
zahtevima, traži pronalaženje novih rešenja.
Americki psiholog Ganje smatra da su
"problemi vrhunski tip ucenja u hijararhiji
koja se krece od najjednostavnijeg uslovljavanja,
preko ucenja pojmova i nacela do
samog rešavanja problema", što ukazuje na
kontinuirano ucenje. To je tip nastave u kome
ucenici, samostalnim istraživanjem i rešavanjem
problema, razvijaju stvaralacko mišljenje.
Organizacija i nastavni postupci se tako
biraju da maksimalno podsticu i održavaju
misaonu aktivnost ucenika i doprinose razvoju
njihovih mentalnih sposobnosti.
Rešavanje problema predstavlja najviši
oblik ucenja. Suštinu nastave putem rešavanja
problems cine protivrecnosti izmedu onoga
što je poznato i onoga što nije poznato, što
treba otkriti rešavanjem problema. Problemska
nastava prožeta je zadacima u kojima
dominiraju teškoce, prepreke, problemi i drugo.
To cini ovu nastavu:
• zanimljivom
Olgica Stojakovic
Uciteljski fakultet u Beogradu
PROBLEMSKA NASTAVA
Rezime: U radu se analizuju didakticka obeležja i vrednosti primene problemske nastave. Dati su prakticni
primeri primene problemske nastave.
Kljucne reci: problemska nastava.
Strucni rad
„Obrazovna tehnologija”
3-4/2005.
UDK: 371.3
Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
73
• kreativnom
• ona izaziva kod ucenika radoznalost i
tenziju
• omogucava osamostaljivanje ucenika
da misle
• razvija kod njih stvaralacke sposobnosti
i dr.
Naše vreme traži potpuno angažovanje
ucenika, puno aktiviranje svih njegovih snaga
i sposobnosti:
• samostalno služenje knjigom
• korišcenje brojnih izvora znanja
• primenu stecenih znanja u rešavanju
problemskih zadataka.
Najvažnije vrednosti problemske nastave
su:
• izrazito doprinosi misaonoj aktivizaciji
i stvaralackom razvoju ucenika
• podstice ucenike da sami rešavaju zadatke
(probleme) i osamostaljuje ih
• obezbeduje mogucnost za redovnu
povratnu informaciju, a samim tim, i
kontinuirano pracenje i vrednovanje
rada ucenika što ih motiviše da bolje i
upornije rade
• navikava ucenike da nauceno primenjuju
u praksi, da postojece znanje
koriste u novim situacijama
• omogucuje nastavniku da, na osnovu
povratne informacije, koriguje nastavni
proces, da otkloni slabosti i tako
uspešno ostvari postavljeni cilj i zadatak.
Bogato iskustvo covecanstva pokazuje da
su znanja do kojih se došlo sopstvenim
naporima najtrajnija i najproduktivnija.
Znacaj problemske nastave
Znacaj ovog tipa nastave izvire iz njene
suštine. Ona treba bitno da utice na otklanjanje
slabosti koje stalno reprodukuje klasicna
nastava, a koje se iskazuje u negovanju
mehanickog pamcenja umesto mišljenja, u
reprodukciji umesto produkciji, u kopiranju i
oponašanju umesto stvaralaštva.
Amerikanac Džon Djui je još prvih
decenija XX veka osmislio i u praksi proverio
projekt - metod u kome istice da je pri
izboru i obradi svakog projekta veoma bitno
da ucenici budu subjektivno zainteresovani
za postavljeni problem i da njihova rešenja i
zadaci budu prakticno primenljivi. Djui je
kasnije svoju projekat - metodu preoblikovao
u problem - metodu. Problemska nastava je
teorijski i prakticno razradivana i u evropskim
zemljama, a narocito u Rusiji, Poljskoj,
Ceškoj. Najviše se ukorenila u Rusiji. Problemska
nastava treba da izvede današnju
školu na viši nivo - od sticanja znanja ka razvoju
ucenickih stvaralackih sposobnosti što
znaci da nastavni proces treba da bude proces
misaone aktivnosti ucenika. Mora da se izmeni
i uloga nastavnika koji bi trebalo da
bude ne isporucilac gotovih znanja i rešenja
nego saradnik i organizator takve nastave u
kojoj ce ucenici samostalno rešavati probleme
i tako razvijati svoje apstraktno mišljenje
i ukupne mentalne kapacitete. Apstraktno
mišljenje je najsloženija misaona aktivnost i
osnovni je uslov za stvaralaštvo koje psiholozi
oznacavaju kao originalno dostignuce
ili rešenje u nekoj novoj datoj nepoznatoj
situaciji. Rešavanje problema je najefikasnije
sredstvo za razvoj stvaralackog mišljenja. Na
Ganjeovoj hijararhijskoj lestvici tipova ucenja,
rešavanje problema je na samom vrhu
kao najsloženiji tip.
Šta je problem
U problemskoj nastavu srecu se dva osnovna
pojma: problem i problemska situacija.
Rešenje problema, koje je postavio nastavnik
na nastavnom casu, može da bude
trenutni ili bliži cilj, ali treba uvek imati na
Olgica Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
74
umu onaj dalji i trajni cilj, a to je razvoj
ucenickog stvaralackog mušljenja. Rešavanje
problema je sredstvo za postizanje tog trajnog
cilja.
Pojam problem treba razgraniciti od pojma
zadatak. Zadatak je mnogo širi i obuhvatniji
pojam. Problem je zadatak koji ima
sledece odlike:
• nešto nepoznato, neku prazninu koju
treba otkriti i popuniti
• razlicit broj mogucnosti za rešavanje
• veliku kompleksnost
• mogucnost za rešenje ne pomocu
nekog ustaljenog obrasca nego je za
rešenje potreban stvaralacki pristup i
iskustvo
• rešavanjem problema produbljuje se
znanje, usvajaju nove strukture saznavanja
i razvijaju mentalne sposobnosti.
Kada se nade pred problemom, ucenik
prvo treba da sagleda koji uslovi (podaci)
nedostaju, a to nece biti moguce ako krene
"utabanim stazama" ustaljenim nacinom
rešavanja. Morace da se osloni na produktivno,
stvaralacko mišljenje. Pri rešavanju
problema, postoji mogucnost da svaki ucenik
može odabrati poseban nacin, put i
postupak. Pošto se radi o aktivnosti mišljenja
posredstvom problemskih situacija, kod
ucenika dolazi do "formiranja saznajnih
interesa i modelovanja umnih procesa koji
su adekvatni stvaralaštvu", što dovodi do
veoma složenih misaonih aktivnosti.
Verthajmer, osnivac gelštat teorije, kaže
da je bitna odlika produktivnog mišljenja
sagledavanje problemske situacije kao sastavnog
dela šire celine, a to znaci da treba
uvideti odnos medu elementima, odnos
izmedu sredstava i cilja, uzroka i posledice,
pojedinacnog i opšteg.
Organizacija nastave putem
problema
Organizacija nastave putem problema
razlikuje se od klasicne (uobicajene) organizacije
nastave.
Organizacija nastave putem problema
razlikuje se od klasicne nastave u sledecim
didaktickim postupcima:
• uobicajena struktura nastavnog casa:
pripremanje ucenika, obrada gradiva,
ponavljanje, vežbanje i proveravanje,
menja se u problemskoj nastavi
• pripremanje ucenika - pozitivno pridobijanje,
realizuje se u problemskoj
situaciji
• obrada gradiva vezuje se za fazu rešavanja
problema
• ponavljanje, vežbanje i proveravanje
gradiva uplicu se u sve faze casa i ne
moraju se smenjivati odredenim redom.
Problemska nastava budi strukturu vaspitno
- obrazovnog rada koja odgovara logici
naucnog istraživanja:
• stvaranje problemske situacije
• formulisanje problema
• postavljanje hipoteze: izbor metoda i
oblika rada istraživanja
• rešavanje problema i
• analiza rezultata istraživanja koja
garantuju vreodostojnost hipoteza.
Problemska situacija
Problemska situacija je pocetno psihicko
stanje iznenadenja, upitnosti, velike zainteresovanosti
i visoke umne i emocionalne
napregnutosti pojedinca koji treba da reši
zadati problem. Zadatak - problem se izdvaja
svojom težinom i zahteva misaone
napore najvišeg reda da bi se rešio. Pošto
problemska situacija potpuno mobiliše inteProblemska
nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
75
resovanje, pažnju, maštu i misao ucenika,
neophodno je da je nastavnik na casu i da
dobro izabranim i formulisanim pitanjem
potpuno okupira ucenike. Tada ce oni
morati aktivno da misle.
Nastavnik treba da obezbedi u razredu
povoljnu psihološku klimu u kojoj ce
ucenici moci da izgraduju nove operacije,
koje tek treba da usvoje.
Etape u rešavanju problema
Misaone tokove rešavanja problema izucavali
su mnogi autori. Pijaže tvrdi da se
saznanje (rešavanjem problema stice se
saznanje) stice pomocu misaonih struktura
(oblika ili šema mišljenja) koje poseduje
svaki pojedinac. Tvorci gelštat teorije navode
cetiri faze u rešavanju problema, a to su:
1. preparacija (upoznavanje elementa problema);
2. inkubacija (prividan mir u kome je misao
ipak aktivna);
3. iluminacija (iznenadno rešenje);
4. verifikacija (proveravanje).
Misaoni proces koji cine cetiri etape, ali
se ne poistovecuju sa fazama iz geštalt
teorije su:
• upoznavanje problema: pojedinac
upoznaje elemente problema, nastoji
da pronikne u njihove medusobne
veze i odnose
• sužavanje - reformulacija problema:
na osnovu analize datih podataka i
onoga što je zadato, pojedinac uvida
šta nedostaje, u cemu je praznina
koju treba popuniti, analizira, sužava
i konkretizuje problem, lokalizuje
teškocu i traži nacin rešavanja
• postavljanje hipoteze: analizom datog
i zadatog, sagledavanjem i lokalizovanjem
teškoce, pojedinac postavlja
hipotezu za rešenje problema
• proveravanje hipoteze: kad se hipoteza
javi, pojedinac polazi od toga da
je ona ispravna, jer je u skladu sa
nacinom traženja koji je izabrao; hipoteza
je rešenje ciju ispravnost treba
proveriti.
Artikulacija casa problemske nastave
Kako ce se organizovati cas, kroz koje
ce etape proci, zavisi od više cinilaca (prirode
gradiva, problemskih zadataka, prethodnih
znanja ucenika, njihovog iskustva u
rešavanju problema), a nastavnik, na osnovu
vlastite procene, treba da se odluci za najcelishodniju
artikulaciju.
Cas problemske nastave može imati sledece
etape:
• Stvaranje problemske situacije. U
uvodnom delu casa nastavnik postavlja
problemski zadatak nastojeci
da stvori atmosferu radoznalosti,
mobiliše pažnju i interesovanja ucenika,
izazove njihovu misaonu napetost.
• Rešavanje problema. Glavni deo
casa je rešavanje problema. Novi
sadržaj treba da se savlada tako što
ce ucenici samostalno, koristeci prethodna
znanja i iskustvo i aktivno
razmišljajuci, rešiti problemske zadatke
koje je pripremio i saopštio
nastavnik. Mogu se primeniti razni
oblici rada - individualni, tandem,
grupni. Hipoteze su moguca rešenja.
Važno je da su hipoteze rezultat razmišljanja
ucenika. Nastavnik diskretno
rukovodi casom iz drugog plana
prepuštajuci ucenicima da budu
maksimalno aktivni. Da bi hipoteza
bila i rešenje, potrebno ju je obrazOlgica
Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
76
ložiti i prakticnom primenom proveriti.
• Vežbanje i utvrdivanje. U završnom
delu casa ucenicima treba zadati
još neki problem istog tipa, ali
sa nekom novom nepoznanicom i
tražiti da ga reše. Tako ce steceno
znanje da primene u novoj situaciji.
Vežbanjem i primenjivanjem oni ce
utvrditi stecena znanja.
• Domaci zadatak. Davanje problema
za domaci rad ne sme biti rutinski
deo posla. Ovakvi zadaci se moraju
unapred pripremiti. Dobri domaci
zadaci i kontrola kako su uradeni
mnogo ce pomoci da se znanja utvrde
i obavezace ucenike na povecanu
misaonu aktivnost.
Mogucnosti primene
Rešavanje problema je vrlo efikasan vid
nastavnog rada, ali ga treba primenjivati u
onim predmetima i tematskim celinama koje
su za to najpogodnije. Za to su najpogodniji
matematika i prirodne nauke, ali i u drugim
predmetima postoje zadaci sa problemskom
teškocom pa se i tu može povremeno praktikovati
problemska nastava. Najvažnije je
da nastavnik dobro razmisli o prirodi gradiva
i da pripremi prave problemske zadatke
koji ce se naslanjati na prethodna znanja
ucenika. Obrada sadržaja na problemski nacin
zahteva više vremena i truda od obrade
na klasican nacin, ali su zato rezultati ubedljivo
bolji.
Povratna informacija
Da li je cas na kome je dominiralo rešavanje
problema, ili su problemi rešavani
samo u jednoj fazi casa, uspeo, može se zakljuciti
samo na osnovu toga da li su ucenici
potpuno razumeli i usvojili planirani sadržaj.
Nastavnik mora imati povratnu informaciju
o tome i to u toku samoga casa. Nastavnik
mora da prati psihicku aktivnost
ucenika po više pokazatelja, na primer, da li
je problem rešio na najcelishodniji, najjednostavniji
nacin, da li je utrošio previše
vremena, da li ostvaruje napredak u odnosu
na ranije rezultate.
Jedna od mogucnosti da se dobije povratna
informacija su kontrolni zadaci, kojima
se može efikasno i relativno brzo proveriti
da li su ucenici razumeli gradivo koje
je obradeno rešavanjem problema.
Dobro sredstvo za utvrdivanje gradiva i
dobijanje povratne informacije su domaci
zadaci koje treba prekontrolisati na sledecem
casu.
Vrednovanje casa problemske
nastave
Cas problemske nastave, kao i svaki
drugi nacin rada, treba da vrednuje sam
nastavnik. Trebalo bi da na vreme dobije
povratnu informaciju kako bi se moguce
greške na vreme ispravile.
U toj analizi nastavnik mora da nade odgovore,
da utvrdi moguce slabosti i da ih
ispravi. Direktor škole ili školski pedagog
(psiholog) mogu za vrednovanje casova problemske
nastave koristiti višestepene skale
za evaluaciju nastavnih casova u kojima ce
razlicitim brojem poena oceniti da li je nastavnik
uspešno, delimicno uspešno ili vrlo
uspešno ostvario navedene zadatke.
Inovativni modeli rada u nastavi
Stalno inoviranje razredne nastave, u
okviru nje i nastave prirode i društva, ima
Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
77
kao osnovnu funkciju da doprinese što efikasnijem
i boljem ostvarivanju zadataka vaspitanja
i obrazovanja. Pošto inovacije moraju
postati nacin i stil rada nastavnika u školi, a
odgovornost u tome vrlo velika, onda svaki
nastavnik mora biti osposobljen za izvodenje
inovacija i upotrebu inovativnih modela rada
u nastavi pojedinih nastavnih predmeta. Potrebno
je posedovanje sasvim odredenih teorijskih
znanja i prakticne osposobljenosti za
programiranje, uvodenje u nastavnu praksu,
pracenje i vrednovanje inovativnog modela
rada.
Problemski model rada u nastavi
prirode i društva
Osnovne metodicke vrednosti problemske
nastave su razvijanje mišljenja i samostalnosti
kod ucenika.To je jedan od razloga
što se ovaj model nastavnog rada koristi u
svim etapama nastave prirode i društva: obradi,
ponavljanju, vežbanju i proveravanju nastavnih
sadržaja. Problemska nastava prirode i
društva najcešce podrazumeva:
• postavljanje i definisanje problema
(stvaranje problemske situacije)
• nalaženje principa rešenja (izbor racionalne
hipoteze)
• dekompoziciju problema (rašclanjivanje
postavljenog na uže probleme)
• rešavanje problema (verifikaciju hipoteze)
• izvodenje opšteg zakljucka (razumevanje
problema) i
• proveravanje zakljucka u novim situacijama
(primena stecenih znanja).
Za primenu problemskog modela rada u
nastavi prirode i društva opredeljuje se nastavnik
na osnovu prikladnosti nastavnog
sadržaja za problemsku nastavu i psihofizickih
mogucnosti ucenika. Pre samog opredeljenja
za primenu ovog modela rada,
nastavnik je dužan da temeljno prouci
sadržaj nastave prirode i društva (nastavni
program) i prepozna nastavne jedinice koje
su pogodne za problemsku obradu.
Olgica Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
78
Pojmovi problemske nastave
• Problem - nešto nepoznato što treba otkriti, prepreka,
teškoca.
• Problemska situacija – velika radiznalost, mobilisanje
pažnje i interesovanja i visoka misaona
napetost.

  


(   
)
Preparacija
(upoznavanje elemenata
problema)
Inkubacija
(prividan mir u kome je misao
ipak aktivna)
Ilumonacija
(iznenadno rešenje)
Versifikacija
(proveravanje)
Problemska nastava
Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
79
Stvaranje
problemske
situacije
Formulisanje
hipoteza
Postavljanje
hipoteza
Rešavanje
problema
Analiza rezultata istraživanja
Mogucnost primene
Etape u rešavanju
problema
Najpogodniji predmeti
Povratna informacija
(mogucnosti)
Prirodne
Matematika nauke
Kontrolni zadaci
Domaci zadaci
Olgica Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
80
Vaspitne i obrazovne vrednosti problemske
nastave
 Formirawe svesne,
 sigurne i samostalne,
 intelektualno bogate,
 nadasve osposbljene linosti za samoobrzovanje
Vrednosti problemske nastave
 Podsticanje ucenika da sami rešavaju zadatke;
 Veliki doprinos misaonom i stvaralackom radu;
 Redovna povrtna informacija;
 Primena postojecih znanja u novim situacijama.
Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
81
PRILOG BROJ 1
Primena organizacije casa obrade gradiva u
drugom razredu primenom interaktivnog ucenja
u rešavanju problema.
MOJA OKOLINA
Osnovni podaci:
Datum održavanja casa:
Cas po redu:
Razred i odeljenje:
Opšti metodicki podaci
Nastavni predmet: Svet oko nas
Nastavna tema: Gde covek živi
Nastavna jedinica: Moja okolina
Sadržaj nastavne jedinice:
- Izgled mesta u kome živim
- Reke i planine u našoj okolini
- Odnos sela i grada
Operativni zadaci casa
• obrazovni:
- Sticanje znanja o okolini
- Upoznavanje sa rekama i planinama
okoline
- Sticanje znanja o odnosu izmedu sela i
grada
• vaspitni:
- Razvijanje odgovornosti za zaštitu i
ocuvanje okoline u kojoj živimo
- Razvijanje ljubavi prema svom mestu i
okolini
• funkcionalni:
- Razvijanje pažnje, zakljucivanja i
uopštavanja
- Podsticanje i razvijanje istraživackih
aktivnosti dece
- Primenjivanje stecenih znanja u
odgovarajucim životnim situacijama
Oblici rada: frontalni, grupni
Nastavne metode: razgovor, usmeno izlaganje,
pisani radovi
Nastavna sredstva: udžbenik "Svet oko
nas", nastavni listici
Nastavni objekti: ucionica.
STRUKTURA I TOK CASA
1. korak: Uvod u rad na rešavanju problema
• Kratak razgovor o okolini u kojoj ucenici
žive, zasniva se na dosadašnjim saznanjima;
• Isticanje cilja današnjeg casa i njegovo
zapisivanje na tabli;
• Rad na rešavanju uvodnog problema.
Moja okolina
• Da li je selo ili grad,
• Zašto je grad,
• Gde je sagraden,
• Odnos izmedu sela i grada.
2. korak: Formiranje grupe za samostalni rad
• Grupe su heterogene - neujednacene, formirane
po kriterijumu "blizina sedenja"
• Davanje uputstava za rad grupa
I grupa: Problemska situacija
Objasnite zadatak:
MOJE NASELJE JE GRAD. ZAŠTO SE
ONO SMATRA GRADOM?
Olgica Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
82
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
II grupa. Postavljeni problem
MOJ GRAD IMA REKE
(Napiši sve što znaš o njima: kako se zovu,
da li na njima ima mostova, biljke i životinje
koje žive u njima, koristi od njih, lepota
prirode i parkovi).
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
III grupa: Postavljeni problem
NAJBLIŽA PLANINA U TVOJOJ
OKOLINI
(Napiši sve što znaš o planini, kako se zove,
gde se nalazi, biljke i životinje na planini).
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
IV grupa: Postavljeni problem
SELU TREBA GRAD ( objasni )
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
* Podsticati rad grupa na saradnju i vece
angažovanje na rešavanju problema. Po
potrebi pomagati kracim sugestijama.
V grupa: Postavljeni problem
GRADU TREBA SELO ( objasni )
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
___________________________________
Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
83
4. korak: Izveštavanje grupa
Predstavnici grupa citaju šta su napisali, a
nastavnik zapisuje na tabli ono što je najvažnije.
Posebno se zapisuje rezime izveštaja
svake grupe. Moguci zapis može ovako izgledati:
MOJA OKOLINA
I - MOJE NASELJE JE GRAD
Moje naselje ima:
- mnogo škola, fakulteta, bolnica, fabrika
- bioskopa, pozorišta, biblioteka, muzeja,
galerija
- visokih zgrada, parkova, širokih ulica i
bulevara
- tržnih centara, prodavnica, pijaca, butika,
robnih kuca
- železnicke stanice, autobiske stanice i
aerodrom
II - MOJ GRAD IMA REKE
- Sava i Dunav
- na njima ima više mostova
- sport i rekreacija na rekama
- plovimo po njima
- ribolov
III - NAJBLIŽA PLANINA U TVOJOJ
OKOLINI
- Avala
- biljke i životinje Avale
- boravak u prirodi
- sport i rekreacija
- kulturno istorijski spomenik
IV - SELU TREBA GRAD
- srednje škole i fakulteti
- bolnice i kulturne ustanove
- ljudi sa sela rade u fabrikama i prodavnicama
- prodaja proizvoda sa sela
V - GRADU TREBA SELO
Selo proizvodi:
- meso i proizvode od mesa
- mleko i mlecne proizvode
- jaja
- povrce
- voce
- žitarice
- industrijske biljke
5. korak: Analiza toka rada na rešavanju
problemskih zadataka i ocena rada grupa
Nastavnik i ucenici analiziraju rad, a zatim
ucenici biraju grupu koja je najbolje rešila
zadatak, tj. koja je bila najuspešnija.
6. korak: Uopštavanje rezultata i sinteza
znanja
Ukratko ponoviti o okolini i naselju u kome
ucenici žive i o odnosu izmedu sela i grada.
7. korak: Zadavanje domaceg zadatka
Napiši nešto o svom gradu zašta misliš da je
važno.
Olgica Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
84
PRILOG BROJ 2
Primena organizacije casa utvrdivanja gradiva
u drugom razredu primenom problemskog
modela nastavnog rada
VODA - USLOV ZA ŽIVOT
Osnovni podaci:
Naziv škole:
Datum održavanja casa:
Cas po redu:
Razred i odeljenje:
Opšti metodicki podaci
Nastavni predmet: Svet oko nas
Nastavna tema: Neživa priroda - voda,
vazduh, zemljište
Nastavna jedinica: Voda - uslov za život
Sadržaj nastavne jedinice:
- Bez vode nema života na planeti
- Znacaj vode
- Kruženje vode u prirodi
Operativni zadaci casa
• Obrazovni: - Proširivanje i sticanje novih
znanja o vodi
- Proširivanje znanja o vodenoj pari i
kruženju vode u
prirodi
• Vaspitni:
- Razvijanje odgovornosti za zaštitu i
ocuvanje voda
- Razvijanje ljubavi prema prirodi
• Funkcionalni:
- Osposobljavanje ucenika za bolje razumevanje
i primenu stecenih znanja
- Razvijanje mišljenja i zakljucivanja
- Razvijanje istraživackih aktivnosti ucenika
- Slobodno iskazivanje i rešavanje jednostavnih
problem - situacija.
Oblici rada: frontalni i grupni
Nastavne metode: razgovor, usmeno izlaganje,
pisani radovi
Nastavna sredstva: udžbenik "Svet oko
nas", nastavni listici
Nastavni objekti: ucionica
STRUKTURA I TOK CASA
1. korak: Uvod na rešavanju problema
( frontalni rad )
a. Krace obnavljanje prethodno naucenog
gradiva
b. Rad na rešavanju uvodnog problema -
razgovor
a. Obnoviti prethodno nauceno gradivo o
vodi pomocu pitanja i odgovora:
- Kome je sve neophodna voda?
Za život svih živih bica - biljaka, životinja i
ljudi.
- Zašta je sve ljudima potrebna voda?
Za pice, za održavanje higijene, za navodnjavanje,
za biljke i životinje koje covek gaji.
- Kako vodu uzimaju biljke?
Pomocu korena, preko stabla do listova.
- Kako vodu uzimaju životinje?
Jedu biljke u kojima se nalazi voda, piju sa
potoka, reka, jezera i iz bara.
- Šta se dešava sa vodom kada je zagrevamo?
Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
85
Isparava i pretvara se u vodenu paru.
- Kuda odlazi vodena para?
U visinu.
- Zašto vodena para odlazi u visinu?
Zato što je lakša od vazduha.
- Šta se dešava sa vodom na zemlji posle
kiše?
Jedan deo odlazi u zemlju, jedan deo isparava
i odlazi u visinu.
- Kada kapi kiše padaju iz oblaka?
Kada se sitne kapi zgusnu, udruže i postanu
teže.
b) Problemska situacija
Zamislimo: Voda ne isparava
Putem razgovora sa ucenicima, nastavnik ce
poceti rešavanje problemske situacije sa
ciljem uvodenja ucenika u razmišljanje.
- Da li bi bilo oblaka?
- Kako bi tada padala kiša?
- Da li bi se sušila odeca kada je operemo?
2. korak. Formiranje grupa za samostalni rad
a) Formiranje pet heterogenih grupa
b) Napraviti razmeštaj u prostoru
a) Formirati pet heterogenih grupa. Ucenici
svake grupe ce odrediti vodu, tj. izvestioca.
Svi u grupi bi trebalo da saraduju kako bi što
bolje uradili svoje zadatke.
b) Izvršiti razmeštaj klupa u ucionici.
3. korak: Rad grupa na rešavanju problema.
Podela listica grupama na kojima su ispisane
situacije i postavljeni problemi. Svaka grupa
ima poseban zadatak.
Samostalni rad grupa
I - grupa:
Baka kuva caj. Na poklopcu se stvaraju
kapljice vode. Odakle voda na poklopcu?
(Objasnite)
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
II- grupa:
Padala je kiša. Stvorile su se barice na livadi.
Kada je kiša prestala barice su nestale. Kuda
je voda nestala i kako? (Objasnite)
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
Olgica Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
86
III - grupa:
Mama je oprala dva peškira. Jedan je okacila
na terasi, a drugi je ostao u kupatilu. Koji se
peškir brže osušio? Zašto? (Objasnite)
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
IV - grupa:
Kupaš se u kupatilu. Topla voda isparava.
Sitne kapi vodene pare dodiruju plocice na
zidu, ogledalo i druge predmete. Pošto su
predmeti u kupatilu hladni, posle izvesnog
vremena, kapi se, kao u oblaku sjedinjuju.
Šta ste zapazili? (Objasnite)
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________
V - grupa:
Kada je hladno vreme, obicno zimi, vodena
para u oblacima se zgusne i smrzne. Od
smrznutih kapljica stvaraju se snežne pahuljice
razlicitih oblika i dimenzija.Šta se dalje
dešava? (Objasnite)
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
4. korak: Izveštavanje voda grupa
Dok predstavnik jedne grupe izveštava, ostali
ucenici slušaju, prate i postavljaju pitanja.
Ako se dogodi da neka od grupa ne može da
odgovori na neko od postavljenih pitanja,
odgovor ce dati ucenik iz bilo koje grupe.
Pošto je ovo utvrdivanje gradiva i ovo su vec
ucili, ni jedan problem ne bi trebalo da ostane
bez rešenja.
5. korak: Zadavanje domaceg zadatka
Smislite i napišite prucu "Doživljaji jedne
pahuljice".
Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
87
PRILOG BROJ 3
Primena organizacije casa obrade gradiva u
cetvrtom razredu primenom problemskog
modela nastavnog rada.
Osnovni podaci:
Naziv škole:
Datum održavanja casa:
Cas po redu:
Razred i odeljenje:
Opšti metodicki podaci
Nastavni predmet: Poznavanje prirode
Nastavna tema: Elektricitet
Nastavna jedinica: Kako je otkriven
elektricitet
Sadržaj nastavne jedinice:
- Naelektrisanje dodirom i trenjem
- Stvaranje elektriciteta dodirom i trenjem
- Primena elektriciteta
Operativni zadaci casa:
• obrazovni:
- Usvajanje znanja o elektricitetu
- Upoznavanje elementarnih naucnih pojmova
iz prirodnih nauka
- Sticanje znanja, umenja i veština
• vaspitni:
- Razvijanje odgovornog odnosa ucenika
prema sebi i svetu koji ga okružuje
- Osposobljavanje ucenika za primenu
znanja o elektricitetu
• funkcionalni:
- Podsticanje prirodne radoznalosti, decjih
interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi
sa pojavama u okruženju
- Razvijanje istraživackih aktivnosti
- Rešavanje jednostavnih problem –
situacija
- Primena znanja o elektricitetu u odgovarajucim
životnim situacijama
Oblici rada: frontalni, grupni i individualni
Nastavne metode: razgovor pisani radovi
Nastavna sredstva: nastavni listici, materijal
za izvodenje ogleda (plasticni lenjir, vunena
krpa, staklena šipka, sitni komadici stiropora,
komadici papira, drveni štapic, staklene
kuglice, krzno, pecatni vosak, loptice za stoni
tenis )
Nastavni objekti: ucionica
STRUKTURA I TOK CASA
1. korak: Uvod u rad na rešavanju problema
b. Kratak razgovor o elektricnim pojavama;
c. Ispricati pricu "Macka ima munju i
grom"
d. Isticanje cilja današnjeg casa i njegovo
zapisivanje na tabli
e. Kratko nastavnikovo izlaganje na temu -
- Kako je otkriven elektricitet
2. korak: formiranje grupa za samostalni rad
a. Grupe su heterogene - neujednacene
b. Davanje uputstava za rad grupa
3. korak: Rad grupa na rešavanju problema
a. Podela listica za rad u grupama
b. Samostalni rad grupa
I grupa: Problemska situacija (zadatak)
Protrljaj plasticni lenjir u jednom pravcu
vunenom krpom i prinesi ga sitno iseckanim
komadicima papira. Posmatraj šta se dešava i
svoja zapažanja zapiši.
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
Olgica Stojakovic
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
88
____________________________________
____________________________________
____________________________________
II grupa: Postavljeni problem
Protrljaj u jednom pravcu staklenu šipku
vunenom tkaninom i prinesi je sitnim
komadicima stiropora. Šta se dešava? Zapiši
svoja zapažanja.
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
III grupa: Problemska situacija
Protrljaj drveni štapic u jednom pravcu i
prinesi ga komadicima stiropora. Šta se
dešava? Zapiši svoja zapažanja.
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
IV grupa: Postavljeni problem
Imaš pred sobom dve staklene kuglice, povezane
debljim koncem i postavljene na dva
stalka od žice. Protrljaj samo u jednom
pravcu obe staklene kuglice krznom. Približi
loptice jednu drugoj. Posmatraj šta se dešava
i svoja zapažanja zapiši.
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
V grupa: Postavljeni problem
Okaci lopticu za stoni tenis o tanak konac.
Protrljaj , naelektriši u jednom pravcu pecatni
vosak vunenom tkaninom. Prinesi ga loptici.
Posmatraj šta se dešava. Zapiši svoja zapažanja.
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
____________________________________
__________________________________
4. kotak: Izveštavanje predstavnika grupa
Dok predstavnik jedne grupe izveštava, ostali
ucenici pažljivo slušaju, prate, a na kraju
postavljaju pitanja.
5. korak: Zadavanje domaceg zadatka
Nacrtati sliku iz udžbenika na strani broj 47 -
privlacenje pozitivnog i negativnog elektriciteta.
Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
89
PROBLEM TEACHING
Abstract: This paper analyzes didactic features and value of problem teaching
application. Practical examples of problem teaching application are given.
Key words: problem teaching

BERANATA

Broj poruka : 4
Datum upisa : 11.11.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu