психолошки фактори учења

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

психолошки фактори учења

Počalji od marip taj Pon Nov 09, 2009 3:27 pm

Психолошко фактори учења су: циљ или намера да се нешто научи, интерес, пријатност или непријаност градива, сарадња и утакмица, успех и неуспех у учењу, похвала, покуда и казна, степен аспирације.
Циљ или намера да се нешто научи: поставља се питање да ли је понављање довољно да се нешто научи. Познато је да је Павлов ридавао велики значај понављању у настајању и одржавању условног рефлекса. Међутим свако понављање нема исти ефекат. Ако се учи са намером и мали број понављања даје већи позитиван ефекат него многобојна понављања безнамере да се научи. Смирнов сматра да значај понављања зависи од активности коју човек упражњава приликом поновног извођења радње. Поновно извођење радње треба да мења особености њеног извођења. Он сматра да је при понављању битно осмислити запамћено градиво. Са психолошке тачке гледишта понављања нису једнака међусобно и то даје основу да се говори о разним стадијумима памћења. Смирнов разматра понављање као сталну квалитативну измену садржаја делатности памћења и та понављања схвата као различите стадијуме памћења. Совјетски научници говоре о ненамерном и намерном памћењу. Намерно памћење је када постоји свесна немера да се нешто запамти. Ненамерно памћење се обавља уз неку активност а субјект није директно усмерен ка памћењу.
Рок или жеља да се нашто научи за дужи рок: постављање рока утиче на трајање и на успех онога што се учи Смирнов сматра да памћење за дужи рок изазива делатност субјекта у јачем степену него што то бива при намери да се запамти за краћи рок. Мотиви нас побуђују да нешто запамтимо за дужи рок. Босвел препоручује да ако желимо да продужимо задржавање података памтимо са намером да задржимо материјал дуго времена у памћењу. Дуги рокови и трајни циљеви дају памћену сталну сврху, а памћење слаби ако је мотивисано само привременим и ограниченим циљем.
Интересовање као мотив за учење.Интересовање има велику улогу у процесу учења јер оно значи позитиван став према ономе што учимо. Оно што је за нас интересантније боље памтимо, него оно градиво за које нисмо заинтересовани. Што је веће интересовање за учење, мање напора нам је потребно да усмеримо пажњу на материјал који учимо. Градиво које је за ученике интересантно не само да се лакше учи него се брже и боље памти. Наставници могу да развију интересовање за одређени предмет у случају да добро и интересантно предају. Међутим интересовања се мењају са узрастима и има великих разлика између деце у погледу интересовања за поједине школске предмете. Ученици и студенти често су принуђени да уче и оне предмете за које имају мали или скоро никакв интересовање. Потребно је да студенти и ученици ивек нађу нешто што ће им бити интересантно и тако ће лакше учити тај предмет. Једно од средстава за проширење интересовања може да буде повезивање предмета који је интересантан са оним који није интересантан. Најважније је да се знају циљ и намера зашто се нешто учи. Смирнов сматра да при експерименталном испитивању памћења треба узети у обзир животни и пре свега друштвени значај онога што се памти, његов идеални садржај снагу осећања индивидуалне особине човека који доживљава та осећања, особине целокупног његовог психолошког живота и његове личности у целини. Соколов тврди да човек у суштини памти оно што одговара његовим интересовањима склоностима потребама што сматра великим и вредним и да много зависи од тога како се човек приликом учења односи према градиву. Човек у свакодневном животу памти оно што има животну важност што је повезано са његовим интересима и потребама са циљевима и задацима његове делатности. Ако је материјал за учење сувише лак или претежак онда се интересовање губи. Ученици треба да се заинтересују за предмет на тај начин што ће радити оно градиво које могу да науче и да постигну успех. Интерес се постиже и када се ново градиво повеже са старим и познатим градивом. Интересовање за ново најбоље се ствара када наставник покаже у каквом је односу раније научено са садашњим. Ученици који воле школу постижу бољи успех него они који је мрзе. Научници су показали да ученици који се интересују за поједине предмете постижу бољи успех него они који се неинтересују за те предмете. Такође је утврђено да ученици који воле један предмет постижу бољи успех из тог предмета него из оних које не воле. Френч сматра да је интересовање за школске предмете чак бољи критеријум за предвиђање успеха у основној школи него утврђивање способности код деце. Научници су утврдили да ће ученик када је високо мотивисан учити интезивније и концентрисаније. Интересовање је јаче ако се пред ученике постављају јасни задаци и ако су смањене когнитивна дисонанца (сазнања неслагања) и неподударсност. Истраживања указују да се материјал учи боље када је у сагласности са предзнањем ученика. Џемс је био у праву када је истицао да му предмет који сам по себи није интересантан може постати интересантан ако се повезује са предметом за који већ постоји интересовање.
Пријатност и непријатност градива као фактор учења. Још је је Фројд истакао да боље памтимо пријатне догађаје од непријатних па чак и индиферентне догађаје боље него пријатне. Каснија експериментална истраживања су показала да се најбоље памти пријатно градиво, онда оно што је непријатно а најслабије индиферентно градиво. Међутим пријатност и непријатност градива зависе од нашег става према учењу и градиву. Знатно слабије се учи градиво које не одговора нашим ставовима него оно које је у складу са тим ставовима. Смирнов је рекао „Не сазнаје сазнање не мисли мишљење не памти и не репродукује памћење већ увек сазнаје мисли памти и репродукујесамо живи реални човек, одређена личност.“ Код памћења семора узети у обзир и идејни садржај онога што се памти као и осећање онога који учи. Учење градива малог обима прихвата се само по себи и много је пријатније за учење од великог градива. Сматра се да је однос субјеката према градиву у смислу њиховог прихватања битан фактор учења. Овај однос пре свега значи придавањевазности градиву из чега произилази жеља и намера да се оно усвоји инајзад реализовање те жеље у виду активирања својих способности да се градиво запамти. Сама структура и садржај градива које се учи изазивају одређени став човека према њему. Научници истичу да ученици који су брижни нервозни и пасивни у животу слабије памте. Ако критикујемо ученике у току учења а посебно ако то радимо саркастично и иронично то може да делује негативно на њихово памћење. Забринутост и страх од школе или од појединог наставника врло лоше делују на учење. Емоционални однос ученика према школи и наставном градиву је важан услов учења.
Знање резултата као подстицај. Знање резултата има позитивно дејство на наше учење и то не само као средсрво поправљања грашака у току учења него и као мотивационо средство за учење.

marip

Broj poruka : 4
Datum upisa : 09.11.2009
Godina : 39
Lokacija : Шабац

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu