EKONOMIJA I TEHNIKA PROCESA UČENJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

EKONOMIJA I TEHNIKA PROCESA UČENJA

Počalji od Dangie taj Sub Jan 02, 2010 11:54 pm

Koje su tehnike uspešnog učenja i trajnijeg pamćenja naučenog? To su:

1. osmišljavanje pročitanog gradiva jer gradivo koje ima smisao mnogo se brže i trajnije pamti. To potvrđuju i istraživanja koja pokazuju da posle čitanja neke priče čovek zapamti svega 23% detalja i 86% bitnih ideja. To nas dovodi do zaključka da u materiji koja se uči prvo treba uočiti i istaknuti osnovne bitne ideje, zatim da se prouči organizacija činjenica u ideja uz sistem znanja i da se pojedine činjenice sagledaju u svetlu opštih ideja. U praktičnom učenju ovo se sprovodi na sledeći način: razmišlja se o onome o čemu se uči, povezuju se pojmovi, činjenice i ideje, vrši se njihovo upoređivanje i izdvajaju se bitne ideje i na kraju se donose zaključci. Pomoć u ovakvom učenju je pristup od celine ka delovima odnosno prvo se izvrši pregled celokupnog gradiva (može i preko sadržaja) pa se tek onda pristupa izučavanju delova. Na taj način delovima se daje smisao (osmišljavaju se) jer se odmah uklapaju u celinu i kao taki grade sliku o njoj.
Uvid u celinu se može postići uz pomoć nastavnika ili brzim čitanjem gradiva bez zadržavanja i udubljivanja, samo obraćajući pažnju na najvažnije ideje i organizacionu strukturu gradiva.
U daljem radu, tj. obradi delova radi postizanja uspeha u učenju dobar metod je da učenik sam sebi unapred postavi određena pitanja i zadatke koji odražavaju bitne ideje i sadržaje učenog.
Rezime: Shvatanje bitnih ideja, osmišljavanje detalja i isticanje organizacije (strukture) gradiva predsta- vljaju najvašniji uslov za uspešno učenje.

2. učenje po delovima i učenje celine su dve metode u učenju. Metodom učenja po delovima se pre dolazi do uspeha što uliva samopouzdanje i daje dodatni motiv učenju a metodom učenja celine se omogućava jako bitan uvid u celinu i strukturu (organizaciju) gradiva. Kao što je često u praksi, najbolje se pokazala kombinacija ova dva metoda na način da se najpre napravi prethodni uvid u celinu gradiva (brzim čitanjem) kako bi se uočile osnovne ideje i struktura gradiva , pa se zatim gradivo deli na manje celine i vrši njihovo učenje putem osmišljavanja. (Primedba: ovo je već obrađenjo u prethodnom delu teksta - ponavlja se)

3. vremenski raspoređeno ili koncentrisano učenje (učenje u jednom dahu) je pitanje koje su naučnici sebi postavili. Ustanovljeno je da vremenski raspoređeno učenje daje mnogo bolje rezultate, naročito u pogledu trajnosti naučenog. Za sprovođenje navedenog načina učenja potrebno je samo naplaviti raspored (plan rada) i dosledno ga se pridržavati (radna navika). Vreme između dva učenja treba da je dovoljno dugo da se naučeno „slegne“. Ovaj metod je naročito efikasan kod učenja gradiva koje nije naročito osmišljeno (strani jezici, različiti brojevi, istorijski datumi, nazivi umetničkih dela....)
Izuzetak od ovog principa je učenje težeg smisaonog gradiva i učenje rešavanjem problema kada je potrebno određeno vreme da bi se pročitalo gradivo i shvatila njegova suština. Svaki prekid u ovom procesu pre odmaže nego što pomaže postizanju željenog cilja.

4. aktivno učenje i preslišavanje se bazira na činjenici da se najbolje uče i pamte ideje i misli do dokuh se dolazi sopstvenom aktivnošću ( najbolje se zapamte oni delovi koje pokušavate da objesnite drugima ili sebi - u vidu preslišavanja) Preslišavanje je aktivan napor da se setimo onog što smo učili. Ono je naročito korisno kod učenja podataka, stranih reči i svega onoga što je potrebno doslovno zapamtiti.
Preslišavanje može biti :
- glasno i doslovno ponavljanje naučenog bez razumevanja (papagajsko) što je korisno primeniti u slučaju učenja napamet određenih činjenica, brojeva, reči....
- preslišavanje svojim rečima i sa svojom organizacijom materije
- preslišavanje u sebi pojedinih delova teksta
- pismeno preslišavanje - kada se iz glave piše rezime prethodno učene materije
Najefikasniji način preslišavanja je da se najpre istakne ono što je u jednom tekstu najbitnije pa se onda pređe na manje važne delove.
Sa preslišavanjem treba početi tek kad se prouči i shvati gradivo i to posle svake manje celine a ponekad i posle značajnih pasusa. Kada se izvrši preslišavanje po delovima potrebno je izvršiti i preslišavanje celokupnog gradiva.

5. pregled pročitanog gradiva je sličan preslišavanju i obavlja se čitanjem tj ponovnim vraćanjem na bitne delove gradiva (ovo se naziva završni pregled gradiva za razliku od prethodnog pregleda gradiva koji se obavljao pri prvom brzom čitanju) Posle čitanja veće celine potrebno je izvršiti sistematski pregled celog gradiva. Na taj način se pokušava jednim pogledom obuhvatiti i povezati celokupno da tada pročitano i naučeno gradivo.
Pregled se od preslišavanja razlikuje u tome što je preslišavanje usmeni oblik pregleda a pregled se za razliku od preslišavanja obavlja čitanjem.

6. ponavljanje ili obnavljanje pročitanog (naučenog) je bitan faktor dugoročnog zapamćivanja. Ono se mora sprovoditi redovno i pre nego što se gradivo zaboravi. To znači da se prvo ponavljanje mora obaviti brzo po završetku učenja a sledeće posle dužeg vremenskog intervala a naredno posle još dužeg vremenskog intervala.

7. podvlačenje je važno za efikasno učenje. Najbolje je podvlačiti samo osnovne ideje, stručne termine i važne detalje, nikako čitave rečenice već samo ključne reči ili fraze po mogućnosti u više boja koje su organizovanje po principu važnosti. Na marginama treba izvlačiti strukturu gradiva i važne detalje.
Podvlačenje se ne obavlja pri prvom čitanju (kada se može izvršiti prelimirno označavanje važnih mesta) već na osnovu detaljne analize teksta. Tada se kao i kod preslišavanja npr. crvenom olovkom podvuku najvažnija mesta a zatim npr. plavom, manje važna mesta (strukturisanje)
Da bi se tekst dobro podvukao treba da se dobro prostudira što znači da proces podvlačenja tera čitaoca na kvalitativan način učenja. Dobro podvučen tekst se kasnije mnogo brže čita ili ponavlja.

7. pravljenje zabeleški se obavlja na marginama ili na posebnom papiru. Najvažnije vrste učeničkih zabeleški su :
- izvod (u obliku skice)
- i rezime
avatar
Dangie

Broj poruka : 14
Datum upisa : 02.01.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu